Informativno Preduzece Polimlje Prijepolje

Kalendar

September 2017
M T W T F S S
« Sep    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  

Nesto o nama

I TO SE DOGAĐA
KOME(N)DIJA

U Prijepolju, kao kod Nušića ili kako je za pola sata nestao ceo tiraž “Polimlja”
U prošli petak, prijatelji “Polimlja” nas nazvaše.
-Neki likovi idu od kioska do kioska i kupuje sve primerke “Polimlja”. Moraćete doštampati tiraž.

U bogatoj istoriji “Polimlja” dešavalo se, naravno, mnogo puta da ceo broj “plane” za jedan dan. Tada bi cela redakcija bila ushićena, jer novine se i pišu da bi bile razgrabljene. Zbog dobrih i intrigantnih tekstova ili fotografija.

Dakle, zaključili smo da je prošli broj bio po nečemu poseban. Pa, da vidimo šta je to moglo da privuče pažnju nekom pojedincu ili nekoj grupi ljudi da bi ih motivisalo da kupe sve primerke “Polimlja” namenjene slobodnoj prodaji (ostali su uredno stigli do pretplatnika).

Mogla je da bude fotografija na prvoj strani koja beleži da je u Prijepolju pao znatan sneg u sred oktobra. No, kako smo mi brdsko-planinski kraj za očekivati je da brojni žitelji dobro i trajno pamte i gore smetove i jade kad zapada.

Možda je za neku grupu bila interesantna poseta turskog ambasadora ovom kraju. Turci spremni da ulažu. Možda neki žele da ostvare “specijalne veze” s obzirom na veliku dijasporu Sandžaklija u Turskoj.

Nije da nije moguće bilo da su neki bili zainteresovani i za hronologiju radova na Zoni unapređenog poslovanja u koju je samo pre tri godine uloženo 16 miliona dinara, a sada se za sanaciju iz budžeta ponovo izdvaja 3 miliona dinara zbog naše neodgovornosti, bahatosti i primitivizma koji očigledno nikoga ne košta – ništa.

No, moglo bi se posumnjati da je i neki roditelj kupio ceo tiraž “Polimlja” vozeći brzo od kioska do kioska da bi sprečio da ostali roditelji vide konkurs za dodelu stipendija mladim talentima u srednjim školoma kojima obiluje naš kraj, o čemu svedoče brojna kadrovska rešenja prosto satkana od talenata i stručnjaka. Dokazanih. Prvaka u svom poslu. Dobro, de. Ponegde i drugaka u svom poslu. Ali talentovanih.

U prošlom broju “Polimlja” bilo i sportskih vesti koje bi mogle,možda, nekoga ponukati da kupi sve brojeve i da ih posle šalje prijateljima jer mu je objavljeno sportsko ime.

A baš na toj sportskoj strani je i licitacija. Komisija za davanje u zakup nepokretnosti Opštinskog veća raspisala je javnu licitaciju za izdavanje u zakup poslovnog prostora u Valterovoj ulici(bez broja, kako se navodi), površine 25,38 kvadrata. Početna cena mesečne zakupnine po jednom kvadratnom metru iznosi 5 evra po srednjem kursu. Tu su i ostali podaci: da se licitacija održava 23.oktobra u 10 sati u zgradi Opštinske uprave (Skupštine opštine kako to neuk narod zove) u sali za sastanke. Pravo učešća imaju sva lica koja uplate 3000 dinara.

Da li je, možda, neko ko je zainteresovan da zakupi lokal na glavnoj ulici zaista spreman da kupi ceo tiraž “Polimlja” kako neki drugi zainteresovani ne bi bili obavešteni? Ili da se što manje ljudi javi na licitaciju kako se ne bi “dizala”cena? Da li je to jeftinije postalo kupiti ceo tiraž novina gde je objavljen konkurs za licitaciju nego ”častiti” neke učesnike na licitaciji kako bi odustali, što je do sada bila(tajna) praksa? Ali, ako je taj zainteresovani “licitarac” i bio spreman na sve to – kako zna koji je lokal u pitanju jer Valterova ulica je od vakufskog do šarampovskog mosta? Mnogo brojeva. Dakle, pretendent na zakupninu prostora koji “koristi” opština Prijepolje i koja kao takva daje pod zakup prostor koji joj nije neophodan, zna tačno o kom se prostoru radi. Ostali, koji pročitaju konkurs – teško da mogu da znaju dok se ne informišu dodatno.

Sad, koji bi prostor to mogao da bude, s obzirom na komplikovane vlasničke odnose kad je reč o lokalnim samoupravama? Zaista, teško je pogoditi čitajući konkurs. Možda bi neki mogli da pomisle da je reč o Veseličića kući, onom prostoru koji se već godinama iznajmljuje za ugostiteljski objekat koji menja zakupca ali ne i ime? Beše li “Fontana”?! No, to bi moglo da bude prejudiciranje. Dakle, najbolje se javiti na konkurs. Uplatiti 3000 dinara pa zaključiti, jer nema u konkursu nikakvog broja telefona na koji bi se mogla dobiti neka detaljnija informacija.

I, eto, tako pomisli čovek da je u Prijepolju počela da se odvija komedija. Znam ja da je malo onih koji čitaju ali ima mnogo onih koji su čuli za Branislava Nušića. I “Gospođu ministarku”. Prosto, eto, nametnulo se neverovatna korelacija između pozorišta i života. Naime, baš u toj glasovitoj Nušićevoj komediji kad ono novine objave satiru u kojoj su se svi akteri prepoznali – jadna gospođa ministarka, brže-bolje angažuje familiju da trči po Beogradu, od trafike do trafike, kako bi kupila sve brojeve novina u kojima je satirični tekst objavljen i tako, po njenom kolosalnom mišljenju, bio sprečen skandal. A u tom skandalu glavni akteri baš ministarka i novopečeni počasni konzul Nikaraguve. Ali, bez obzira na agilnost, novine uvek stignu do čitaoca. Kako bi to rekao Nušić:

-Ona misli da umanji broj čitalaca, kako bi se bruka što manje znala, a ne zna da je današnji broj umesto tri, štampan u šest hiljada. Ne računajući što jedan broj novina obično čitaju četvorica. Sad se ceo Beograd smeje.

Tako, eto, pozorište stiglo u naše živote. I to burleskna komedija. Naravi i mentaliteta. Kako bi Nušić rekao: “Kroz život društva beleži se jedna jaka i ravna linija. Tu liniju ispisuju obziri, tradicija,malodušnost, duhovna nemoć i sve one druge negativne osobine čovekove pod kojima se pojedinci guše a društvo nemoćno predaje učmalosti. Iznad te linije penju se samo pojedinci koji imaju duševne snage i hrabrosti. Pokreti te sredine su mali, tihi, bez uzbuđenja, bez jačih tragova ,kao oni blagi talasići koji kruže po ustajaloj vodi. Ta sredina živi u svojim sobama, ulica je za nju strani svet, inostranstvo. Za nju su događaji koji uzbuđuju kontinente -samo novinarska lektira. U tim malim sredinama koje se ne odvajaju od one ravne linije nema događaja, nema emocija, nema senzacija. I tu se zna da se istina nikad ne govori javno. I nikad se istina ne štampa u novinama.I eto, iz te i takve sredine ja sam uzeo za ruku jednu dobru ženu i dobru domaćicu i izveo je naglo i neočekivano iznad njene normalne linije života. Takava jedan poremećaj na terazijama života kadar je učiniti, kod ljudi iz male sredine, da izgube ravnotežu”.

I tako postanu glavni junaci – kome(n)dija. U kojima se brojna publika ne smeje akterima. Već akteri se smeju brojnoj publici!

Indira Hadžagić

Ostavite komentar

You must be logged in to post a comment.