Bošnjačko nacionalno vijeće koje ne priznaju nadležna ministarstva, pozvalo je Islamsku zajednicu, Narodno vijeće Sandžaka i druge nacionalne organizacije i institucije da se uključe u bojkot predstojećeg popisa stanovništva. 

Kako je ovo vijeće saop’tilo, uslovi za sprovođenje popisa nisu ispunjeni, ali da bi učestovali u popisu ukoliko BNV dobije predstavnike u svim tijelima za sprovođenje i kontrolu popisa i za bošnjački narod odštampaju novi obrasci na bosanskom jeziku latiničnim pismom.

BNV je ocijenio da je praksa pokazala da se broj Bošnjaka u Srbiji umanjuje što izaziva konfuzije pri utvrđivanju nacionalnog, vjerskog i jezičkog identiteta.

Marković: Najava bojkota popisa – politička odluka 

Ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković izjavio je da je najava Albanaca sa juga Srbije i Bošnjaka iz Sandžaka da će bojkotovati popis politička i beskorisna za te nacionalne manjine.

„Nema dilema da ne postoje razlozi za bojkot. To je politička odluka, koja nema veze sa popisom. Nema koristi od bojkota, jer se tako može samo usporiti rešavanje problema, ili se oni i produbiti“, rekao je Marković za Radioteleviziju Srbije.

On je istakao da ima uverenja iz Zavoda za statistiku da će predstojeći popis biti izveden po svim evropskim standardima. 

Džudžević: Popis rutinski posao 

Predsjednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća u tehničkom mandatu i poslanik u Skupštini Srbije Esad Džudžević ocijenio je da će poziv na bojkot popisa muftije Muamera Zukorlića proći isto kao i njegovi prethodni pozivi na bojkot “Blica” ili neplaćanje pretplate RTS-u. 

“Predstojeći popis je rutinski posao koji za Bošnjake nema ni približan značaj kao onaj iz 2002. godine, kada su Bošnjaci masovnim odazivom obnovili svoj identitet i otvorili vrata za ostvarivanje svojih manjinskih prava”, rekao je Džudžević agenciji Beta. 

On je naglasio da je najvažniji aspekt popisa 2011. godine da budu popisani i Bošnjaci, državljani Srbije, koji privremeno žive u inostranstvu.  

“Bitno je da se porodice potrude da upišu i one koji trenutno nisu tu, kako bismo dobili realnu sliku o broju Bošnjaka u Srbiji”, dodao je Džudžević.

Ljajić  protiv bojkota popisa 

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić izjavio je da bi eventualni bojkot predstojećeg popisa stanovništva išao samo na štetu građana koji u njemu ne učestvuju i onih koji pozivaju na bojkot.

Ljajić  je rekao da smatra da država ne treba da učini ništa po tom pitanju osim da građanima objasni šta je popis i za šta je bitan za ostvarivanje njihovih prava.

ESAD HODŽIĆ, predsednik OO SDP u Prijepolju

SDP ne vidi ni jedan razlog da se u ovom trenutku bojkotuje predstojeći popis. Daleko vaznije bi bilo da se Bošnjacima ukaže na neophodnost tačno upisanih podataka.

Da bi jedna nacionalna zajednica mogla da ostvaruje u punom kapacitetu kolektivna prava u okviru jedne države, neophodno je da se prikupe svi podatci koji nam daju odgovore na pitanja KOLIKO NAS JE, KO SMO, KOJIM JEZIKOM GOVORIMO, KOJA NAM JE VEROISPOVEST I KAKO ŽIVIMO.

Od predstojećeg popisa zavisi, pored ostalog i  koliko će opstina Prijepolje  dobijati novca od Republike, koje će škole raditi naročito u seoskim sredinama, koji nivo zdravstvenih usluga ćemo imati  odnosno koliko lekara će biti zaposleno kao i mnogo drugih životno važnih stvari. Zato je za sve stanovnike opštine Prijepolje veoma  važno da  svi budemo upisani.

Sigurni smo da je popis organizovan po medjunarodnim standardima a uvidom u listu popisivača i instruktora uverićemo se da su Bošnjaci u Prijepolju ravnomerno zastupljeni. Ko hoće da gleda može videti i da se na tim listama nalaze imena popisivača ili instruktora koji su bili na listi BKZ za prošlogodišnje izbore za nacionalni savet i koji ce za svoj rad primiti lepu zaradu! Pozivati na bojkot popisa a istovremeno učestvovati u njegovom sprovodjenju je prilično licemerno.

DR ZULKEFIL BATO SADOVIĆ, predsednik OO DPS u Prijepolju 

Popis stanovništva je pre svega statistička kategorija i ne vidim neke posebne političke razloge koji bi zahtevali njegov bojkot. Neki su stalno sumnjičavi kad je u pitanju broj Bošnjaka odnosno muslimana i, stoga, smatramo da nije vreme za bojkot nego za jedinstven poziv da se svi odazovemo i da se nedvosmisleno izjasnimo u pogledu nacionalne pripadnosti, jezika i veropispovesti.

Na osnovu rezzultata popisa kreira se širok spektar aktivnosti koje odražavaju i odnos države prema gradovima i opštinama ali i nacionalnim i etničkim zajednicama. Cilj Bošnjaka bi, dakle, trebao biti masovan odziv na popis a ne njegov bojkot.

Takodje mislim da na ovom stepenu primene tehnologije, pre svega računara, nije nikakav problem da se obrasci prilagode jeziku i pismu nacionalnih manjina. Odbornici u Skupštini opštine Prijepolje dobijaju sve skupštinske materijalne latiničnim pismom i ne vidim zašto ne bi popisne liste mogle biti takodje šampane tim pismom. 

NVO protiv bojkota popisa 

Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Kulturni centar DamaD iz Novog Pazara osmatraju da je predstojeći popis najvažniji izvor podataka o stanovništvu Srbije i osnova za kreiranje svih budućih republičkih i lokalnih politika, planova i strategija. 

„Popis stanovništva je značajan i zbog mogućnosti ostvarivanja prava i sloboda manjinskih zajednica, jer od broja pripadnika određene manjinske zajednice zavisi i obim ostvarivanja Ustavom i zakonima zajamčenih prava“, navodi se u zajedničkom saopćenju dvije nevladine organizacije. 

Ove NVO su pozvale nadležna ministarstva, lokalnu upravu i popisne komisije da isprave uočene propuste u pripremama za obavljanje popisa, a građane da se slobodno izjasne po svim pitanjima. 

„Formulari za popis ne moraju obavezno biti na jezicima manjina jer ih građani ne popunjavaju, nego popisivači koji su u obavezi da poznaju jezike manjina“, navodi se u saopštenju.

Solidarnost na delu, samo je jedna   u nizu  akcija  koju Crveni krst  realizuje tokom svojih godišnjih aktivnosti, a podlmladak Crvenog krsta OŠ “Sveti Sava”, doneo je odluku  da ovu akciju posveti sedmogodišnjem Dinu Hadžifejzoviću.

- S obzirom da je od ove školske godine Dino đak prvak škole na Bostanima,  podmladak Crvenog krsta doneo je odluku da pokrene akciju “Za Dina”  i tako pomogne u  lečenju ovog sedmogodišnjeg dečaka, kaže Dragica Savić član Skupštine CK, i koordinator aktivnosti Crvenog krsta u ovoj školi. 

Koliko su solidarnosti pokazali đaci govori podatak da je do sada za Dinovo lečenje prikupljeno oko 40.000 dinara, od čega su oko 22 hiljade skupili sami đaci, nešto više od 5 hiljada zaposleni radnici, dok je  na turniru u fudbalu i odbojci koji je u okviru akcije pre desetak dana održan u ovoj školi, prikupljeno je 10 hiljada dinara. Sredstva od 5 hiljada stigla su i iz  CK Prijepolje.

- Učenici su zaista pokazali veliku solidarnost, odlično se organizovali potvrdili da su  ovakve i slične akcije najbolji način ne samo za druženje već i za razvijanje svesti o humanosti i pomoći onima kojima je potrebna, kaže Dragica Savić.

Podmladak Crvenog krsta škole na Bostanima poziva drugare iz drugih škola u Prijepolju da se priključe akciji i pomognu u prikupljanju  sredstva neiophodnih  za dalje lečenje ovog sedmogodišnjaka.

-Verujemo da smo akcijom  potvrdili  istinitost navoda da “nečije malo, nekome može značiti mnogo”. Nadamo se da će slične akcije organizovati i naši drugari iz ostalih škola na teritoriji opštine kako bi se novac za Dinovo lečenje što pre skupio, poručuju učenici ove škole.

J.B.

Projekat “Biblioteka za kreativno odrastanje” koji je započet prošle godine uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje u okviru Matične biblioteke “Vuk Karadžić”, nastavlja se i ove godine,

Mala škola novinarstva “Žur za žurnalce” čiji je koordinator novinar Indira Hadžagić,  od sledećeg četvrtka okupiće učenike viših razreda osnovne škole koji će se upoznati sa istorijom novinarstva u svetu i kod nas ali i o osnovama ove profesije koja se smatra jednom od najprimamljivijih u savrenom svetu, u kome mediji imaju veoma bitnu ulogu u formiranju ne samo javnog mnjenja već i sistema vrednosti. Cilj je da se mladi upoznaju sa medijima, razviju kritičko mišljenje i kulturu praćenja medija.

Kroz edukaciju ali i radionice kreativne interakcije, polaznici škole novinarstva će se i sami okušati u novinarskom izrazu kroz list “Žurnalac”.

Tokom prošle godine kao rezultat rada Male škole novinarstva “Žur za žurnalce” zašlo je i pet brojeva “Žurnalca”, lista za decu i roditelje u kome su se polaznici škole bavili savremenim temama, svojim gradom ali izrazili i neke želje i razmišljanja svoje generacije.

I.H.

 

 

Пријепољци су некако увек највише ламентирали  над посеченим дрветом које је било “препознатљиво” у некој  махали. Тако им тешко било при души што неко посече “онај” орах у Шарампову.  То што несташе препознатљиви цели делови града, ретке куће, амбијент чаршије – то некако Пријепољце никад није гануло. Почела је 1977. година. Од 1971. до 1975. у Пријепољу је изграђено 80 станова и чак 700 кућа. На месту Аутобуске станице градио се Дом културе. Почињу тужне приче о задружним домовима који су изграђени педесетих година да буду центри села, а двадесетак година касније ти маркантни објекти су, углавном, закључани и руинирани, сведоци брзине којом су се напуштала села. Феномен “два сведока” пренео се са доказивања да се било “партизан” на “сведочење” за све и свашта, за шта је требало само да се остваре лични интереси и привилегије.

Тада су то били студентски кредити, смештај у студентским домовима, одрицање од  домаћинстава како би се добио посао… “Два сведока” су постала институција коју нико није проверавао. Почела је прича о привредном криминалу. Инспектори СДК су направили цео списак злоупотреба, незаконитих радњи и атака на све што је била такозвана “друштвена имовина”. Велика пљачка тек се спремала. Милан Ковачевић, аутор сјајне телевизијске емисије “Караван” боравио је 11 дана у овом крају да би нас представио на великом екрану. Економисти упозоравају да нам се чак и на нивоу општина дуплирају привредни капацитети,  нагомилавају се исти производи  за које нико није заинтересован. Текстилна и обућарска индустрија  у то време могле су да подмире потребе половине Европе. Нико није обраћао пажњу на упозорења. Од 8.700 запослених у пријепољској привреди само 64 има високу школу. Интересантно, да је  по броју запослених,  међу десет предузећа са највећим бројем запослених  из  Прибоја, Нове Вароши и Пријепоља, чак 7 било у Пријепољу! Пријепоље је имало и највише губиташа. Од 10 предузећа из  три општине, чак 6 губиташа је из пријепољске општине. И даље су у Пријепољу највише мрзели “школарце”. У пријепољској фабрици обуће те 1977. године од 800 запослених нико није имао високу школу.  Тражио се секретар предузећа за шта је законом била предвиђена висока стручна спрема. Јавио се  правник из Чајетине. Пре него је дошао, упућено му је анонимно писамо:” Половина радника нема стана, а ти још ниси ни ушао у фабрику а треба да га добијеш. Само дођи – скикнућеш у Пријепољу, а ланути у Чајетини. Твоји једвачекаоци”!!!

Стиже анализа:  у протекле три године пријепољска  привреда није остварила ни просту репродукцију. Закон о удруженом раду тражи санкције за неспособне и неодговорне руководиоце.

Изашао је ХИЉАДИТИ број “Полимља”.  Почео је да излази као први послератни лист на овом подручју марта 1952. године као “Глас Полимља”, а од 1.маја 1953. носи име “Полимље”.Тито је одликовао “Полимље” Орденом братства и јединства.  “Полимље” излази тада у тиражу од 5000 примерака.

 И сељаци Горачића се обрадовали. Добили струју, па више неће “лучом вечеру осветљавати”. Драгомир Малешић, професор, изабран је за  председника Скупштине  пријепољске Културно-просветне заједнице.Те 1977. године вели:”  У културним навикама доминира ћифтински дух чаршије и неповерљиви ратарско-сточарски дух, ситносопственички менталитет сеоског живља. Недостаје нам опште образовање. У култури влада стихија, кич, шунд, а присутни ентузијазам је неоплемењен, често баналан. Посебна прича су кадрови у култури. Занемарен је сваки интелектуални потенцијал…”. У Текстилном комбинатру се први пут појављују залихе робе јер се на тржишту појавила конкуренција. Један гастарбајтер питао локалну власт колико би га коштало да отвори једну нову фабрику у Пријепољу.  Нису знали. Последња фабрика била саграђена овде још 1959. године. Престаје да постоји  школа за основно образовање одраслих при Радничком универзитету. Ипак, сваки шести становник ове општине и те 1977. године био је неписмен.

И док привреда све више клеца, све се више гради: стамбени бликови, хотел, дом културе, робна кућа на Коловрату, нове зграде Ракете, Електродистрибуције… Национални доходак по глави становника општине је 61 одсто од републичког просека. Почиње да смета депонија на уласку у град. Веле другови: “фелер” на савремено урбано насеље. Брука. Одмах да се нађе неко друго место. И тако- тражи се до данас, а не налази. Асфалтиран је пут до Милешеве и посађене канадске тополе.  Између 1965. и 1974. године у селима је отворена чак 21 читаоница. Имале су књиге, намештај, телевизор, радио. Само четири године касније – готово све су биле закључане.  Први пут се бележи појава дивљих пилана. Највише их је на Бабинама и Аљиновићима. Почињу да ничу и прве куће у Лукама. Први пут по граду се труби аутомобилима како би се најавила свадба. То је оцењено као “неукусно и неприхватљиво јер свадба није јавна манифестација и не треба присиљавати цео град да учествује у приватној забави. То је силовање људи. Ово је град, а не село и не може се прихватити тако насилничко понашање”. Била 1978. година. Коловрат је добио Дечји вртић, а Шарампов прву стамбену зграду.

1.августа 1978. укинута је уска пруга Прибој-Сарајево која је превозила путнике од 1906. године. Отишао “ћиро” из наших живота.  Овај воз је саобраћао 3 пута дневно чак 72 године. Пријепоље је  добило Средњошколски образовни центар, уместо Гимназије и Школе ученика у привреди. Археолог др. Драгослав Срејовић био је одушевљен открићем римске некрополе на Коловрату. Ветеринарска станица је добила фићу, своје прво возило, а основана је 1950. године. Први ветеринар био је Милорад Мачужић. Памтио је све те године како је ишао пешке по селима, како се борио против смртоносног антракса (црни пришт код стоке) који је угрожавао и здравље људи по забитим селима. Памтио је  реченицу једне жене:”Докторе, боље да изгубим једно дете, имам их петоро, него ту једну  краву од које сви живимо”.

Мора да је било бурно на почетку те 1979. године јер  су угашене новине, оне исте које су годину раније биле одликоване од председника  државе, растурена је радна организација и редакција “Полимља”, а основана је нова, Радио дифузна и новинско издавачка. Тако су се под једним кровом нашли новине и радио. Новине се поново зову “Глас Полимља”.  Пријепоље има већ 4000 незапослених.  “Ирис” је расписао конкурс за запошљавање 20 КВ и 20 НКВ радника. Јавило се 570 кандидата(кандидаткиња)! Родитељ једне девојке објаснио:”Има моје дете од чега да живи на селу али ако се не запосли у гарду, не може да се уда”.Те године уведена је уредба о новој организацији саобраћаја. Нови прописи су налагали  да возила са парним регистарским бројевима не могу да се крећу уторком и прве суботе и недеље у месецу. А непарне таблице нису смеле да се виде на друмовима  четвртком и треће суботе и недеље у месецу. Организација дочека штафете још је била озбиљан догађај. У мају је те године пао велики снег.

3.јула у 20. часова генерал ЈНА Коста Нађ,  у директном ТВ преносу, отворио је свечано Дом револуције. Месец дана касније отворен је нови хотел високе Б категорије “Милешева”. У припреми је мотел на Јабуци. Изграђени су стамбено-пословни блокови “Подварош” и “Стадион”. Отворене су велелепно уређене продавнице “Ангросервиса” у Подвароши. Затворена је продавница сплитске “Југопластике”, једна од омиљених у граду. “Ливница “ је добила нову халу за изградњу возила са надградњом.

У новембру 1979. године Пријепоље је погодила поплава катастрофалних размера. Мобилност Радио Полимља и белешке са лица места на страницама “Полимља” били су од непроцењивог значаја за радне људе и грађане.

(Наставља  се)

АНТРФИЛЕ:

Изашао је те 1977. године хиљадити број “Полимља”. Председник СФРЈ Јосип Броз Тито одликује “Полимље” Орденом братства и јединства. Први послератни лист на овом подручју појављује се 1952. године као “Глас Полимља”, а од 1.маја 1953. носи име “Полимље”.  “Полимље” 1977. године има тираж од 5000 примерака.