Informativno Preduzece Polimlje Prijepolje

Kalendar

September 2011
M T W T F S S
« Aug    
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930  

ПО ПОЛИМЉУ(17): “ПАРНИ” И “НЕПАРНИ”

Пише:Индира Хаџагић

 

Пријепољци су некако увек највише ламентирали  над посеченим дрветом које је било “препознатљиво” у некој  махали. Тако им тешко било при души што неко посече “онај” орах у Шарампову.  То што несташе препознатљиви цели делови града, ретке куће, амбијент чаршије – то некако Пријепољце никад није гануло. Почела је 1977. година. Од 1971. до 1975. у Пријепољу је изграђено 80 станова и чак 700 кућа. На месту Аутобуске станице градио се Дом културе. Почињу тужне приче о задружним домовима који су изграђени педесетих година да буду центри села, а двадесетак година касније ти маркантни објекти су, углавном, закључани и руинирани, сведоци брзине којом су се напуштала села. Феномен “два сведока” пренео се са доказивања да се било “партизан” на “сведочење” за све и свашта, за шта је требало само да се остваре лични интереси и привилегије.

Тада су то били студентски кредити, смештај у студентским домовима, одрицање од  домаћинстава како би се добио посао… “Два сведока” су постала институција коју нико није проверавао. Почела је прича о привредном криминалу. Инспектори СДК су направили цео списак злоупотреба, незаконитих радњи и атака на све што је била такозвана “друштвена имовина”. Велика пљачка тек се спремала. Милан Ковачевић, аутор сјајне телевизијске емисије “Караван” боравио је 11 дана у овом крају да би нас представио на великом екрану. Економисти упозоравају да нам се чак и на нивоу општина дуплирају привредни капацитети,  нагомилавају се исти производи  за које нико није заинтересован. Текстилна и обућарска индустрија  у то време могле су да подмире потребе половине Европе. Нико није обраћао пажњу на упозорења. Од 8.700 запослених у пријепољској привреди само 64 има високу школу. Интересантно, да је  по броју запослених,  међу десет предузећа са највећим бројем запослених  из  Прибоја, Нове Вароши и Пријепоља, чак 7 било у Пријепољу! Пријепоље је имало и највише губиташа. Од 10 предузећа из  три општине, чак 6 губиташа је из пријепољске општине. И даље су у Пријепољу највише мрзели “школарце”. У пријепољској фабрици обуће те 1977. године од 800 запослених нико није имао високу школу.  Тражио се секретар предузећа за шта је законом била предвиђена висока стручна спрема. Јавио се  правник из Чајетине. Пре него је дошао, упућено му је анонимно писамо:” Половина радника нема стана, а ти још ниси ни ушао у фабрику а треба да га добијеш. Само дођи – скикнућеш у Пријепољу, а ланути у Чајетини. Твоји једвачекаоци”!!!

Стиже анализа:  у протекле три године пријепољска  привреда није остварила ни просту репродукцију. Закон о удруженом раду тражи санкције за неспособне и неодговорне руководиоце.

Изашао је ХИЉАДИТИ број “Полимља”.  Почео је да излази као први послератни лист на овом подручју марта 1952. године као “Глас Полимља”, а од 1.маја 1953. носи име “Полимље”.Тито је одликовао “Полимље” Орденом братства и јединства.  “Полимље” излази тада у тиражу од 5000 примерака.

 И сељаци Горачића се обрадовали. Добили струју, па више неће “лучом вечеру осветљавати”. Драгомир Малешић, професор, изабран је за  председника Скупштине  пријепољске Културно-просветне заједнице.Те 1977. године вели:”  У културним навикама доминира ћифтински дух чаршије и неповерљиви ратарско-сточарски дух, ситносопственички менталитет сеоског живља. Недостаје нам опште образовање. У култури влада стихија, кич, шунд, а присутни ентузијазам је неоплемењен, често баналан. Посебна прича су кадрови у култури. Занемарен је сваки интелектуални потенцијал…”. У Текстилном комбинатру се први пут појављују залихе робе јер се на тржишту појавила конкуренција. Један гастарбајтер питао локалну власт колико би га коштало да отвори једну нову фабрику у Пријепољу.  Нису знали. Последња фабрика била саграђена овде још 1959. године. Престаје да постоји  школа за основно образовање одраслих при Радничком универзитету. Ипак, сваки шести становник ове општине и те 1977. године био је неписмен.

И док привреда све више клеца, све се више гради: стамбени бликови, хотел, дом културе, робна кућа на Коловрату, нове зграде Ракете, Електродистрибуције… Национални доходак по глави становника општине је 61 одсто од републичког просека. Почиње да смета депонија на уласку у град. Веле другови: “фелер” на савремено урбано насеље. Брука. Одмах да се нађе неко друго место. И тако- тражи се до данас, а не налази. Асфалтиран је пут до Милешеве и посађене канадске тополе.  Између 1965. и 1974. године у селима је отворена чак 21 читаоница. Имале су књиге, намештај, телевизор, радио. Само четири године касније – готово све су биле закључане.  Први пут се бележи појава дивљих пилана. Највише их је на Бабинама и Аљиновићима. Почињу да ничу и прве куће у Лукама. Први пут по граду се труби аутомобилима како би се најавила свадба. То је оцењено као “неукусно и неприхватљиво јер свадба није јавна манифестација и не треба присиљавати цео град да учествује у приватној забави. То је силовање људи. Ово је град, а не село и не може се прихватити тако насилничко понашање”. Била 1978. година. Коловрат је добио Дечји вртић, а Шарампов прву стамбену зграду.

1.августа 1978. укинута је уска пруга Прибој-Сарајево која је превозила путнике од 1906. године. Отишао “ћиро” из наших живота.  Овај воз је саобраћао 3 пута дневно чак 72 године. Пријепоље је  добило Средњошколски образовни центар, уместо Гимназије и Школе ученика у привреди. Археолог др. Драгослав Срејовић био је одушевљен открићем римске некрополе на Коловрату. Ветеринарска станица је добила фићу, своје прво возило, а основана је 1950. године. Први ветеринар био је Милорад Мачужић. Памтио је све те године како је ишао пешке по селима, како се борио против смртоносног антракса (црни пришт код стоке) који је угрожавао и здравље људи по забитим селима. Памтио је  реченицу једне жене:”Докторе, боље да изгубим једно дете, имам их петоро, него ту једну  краву од које сви живимо”.

Мора да је било бурно на почетку те 1979. године јер  су угашене новине, оне исте које су годину раније биле одликоване од председника  државе, растурена је радна организација и редакција “Полимља”, а основана је нова, Радио дифузна и новинско издавачка. Тако су се под једним кровом нашли новине и радио. Новине се поново зову “Глас Полимља”.  Пријепоље има већ 4000 незапослених.  “Ирис” је расписао конкурс за запошљавање 20 КВ и 20 НКВ радника. Јавило се 570 кандидата(кандидаткиња)! Родитељ једне девојке објаснио:”Има моје дете од чега да живи на селу али ако се не запосли у гарду, не може да се уда”.Те године уведена је уредба о новој организацији саобраћаја. Нови прописи су налагали  да возила са парним регистарским бројевима не могу да се крећу уторком и прве суботе и недеље у месецу. А непарне таблице нису смеле да се виде на друмовима  четвртком и треће суботе и недеље у месецу. Организација дочека штафете још је била озбиљан догађај. У мају је те године пао велики снег.

3.јула у 20. часова генерал ЈНА Коста Нађ,  у директном ТВ преносу, отворио је свечано Дом револуције. Месец дана касније отворен је нови хотел високе Б категорије “Милешева”. У припреми је мотел на Јабуци. Изграђени су стамбено-пословни блокови “Подварош” и “Стадион”. Отворене су велелепно уређене продавнице “Ангросервиса” у Подвароши. Затворена је продавница сплитске “Југопластике”, једна од омиљених у граду. “Ливница “ је добила нову халу за изградњу возила са надградњом.

У новембру 1979. године Пријепоље је погодила поплава катастрофалних размера. Мобилност Радио Полимља и белешке са лица места на страницама “Полимља” били су од непроцењивог значаја за радне људе и грађане.

(Наставља  се)

АНТРФИЛЕ:

Изашао је те 1977. године хиљадити број “Полимља”. Председник СФРЈ Јосип Броз Тито одликује “Полимље” Орденом братства и јединства. Први послератни лист на овом подручју појављује се 1952. године као “Глас Полимља”, а од 1.маја 1953. носи име “Полимље”.  “Полимље” 1977. године има тираж од 5000 примерака.