Informativno Preduzece Polimlje Prijepolje

Kalendar

September 2011
M T W T F S S
« Aug    
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930  

ПО ПОЛИМЉУ(16): ДАНИ ОД РАДИЈА

Пише:Индира Хаџагић

У годину 1975. ушло се са једним индикативним текстом који је потписао Вук Драшковић. Писао:”Година 1975. резервисана је за живи рад, за акцију. Мора се укротити инфлација, излечити дефицит, сузбити раст цена, сасећи корени нерада, уравниловке и изменити споразуми о расподели дохотка. Колико ћемо то успети зависи добрим делом од кадрова”.

А у Пријепољу, Основна школа “Владимир Перић Валтер” добила је фискултурну салу. Бабине су добиле аутобуску линију. Живописно село имало је 400 домаћинстава и 2000 житеља. Докторка Мирослава Драшковић, у знак сећања на свог мужа, мајстора Рада Стељића, родом Бабинца, поклонила је позамашан износ за изградњу овог пута. Статистика је сликала прилике у три суседна града. Пријепоље је по површини било два пута веће од општина Прибој и Нова Варош и имало је 44.000 становника. Половина становништва, у све три општине, те 1975. године била је везана за пољопривреду. Сами градови су имали релативно мало становника. Највише је имао Прибој, 13.000 или 3000 више него што је у граду живело Пријепољаца. Прибој је имао и пет пута више друштвених станова него Пријепоље. По укупном приходу Прибој се налазио два пута у бољој ситуацији него Пријепоље и Нова Варош. Иако по броју становника скоро два пута веће, Пријепоље је имало само 900 запослених више него Прибој. Прибој је запослио и два пута више стручњака од Пријепоља, док је Пријепоље највише волело да упошљава неквалификовану радну снагу. Прибојски стандард био је изнад пријепољског и огледао се у већем броју аутомобила, два пута више телевизора, четири пута више радио апарата, дупло више машина за веш. У то време 660 Прибојаца студира, а дупло мање Пријепољаца.

Поново је актуелизирано питање изградње пута кроз кањон Милешевке како би се Пештер са највећим сточним фондом у Сребији у то време, повезао са пругом Београд-Бар.

Ето у “Полимљу” те 1975. године и приче о “Анђелима” скромног лица:” Почели су 1964. године кад свет освајају разни ВИС (Вокално инструментални састави) по узору на “Битлсе” и “Ролингстонсе”. Десетак година касније “Бели анђели” су били: Есад Иглица, Зоран Букушић, Манојле Несторовић, Љубиша Васојевић и Хамдија Селмановић. Рецитовале су се “Мостарске кише”, песма Пере Зубца, која ће у наредних десетак година бити најпопуларнија.

Неколико хиљада грађана опростило се од свог доктора Сима Грка. Доктор Симо Симотас умро је у 67 години. Био је дуго година начелник Антитуберкулозног диспанзера и први доктор који је 1948. године стигао у Пријепоље. По декрету требало је да “одради” годину дана, али је остао до краја живота.

У априлу 1975. године “ у циљу бољег, бржег и квалитетнијег информисања почела је са радом Радио станица Пријепоље”.

Те године одржане су први Сусрети пионирских одреда Југославије који су носили име Бошка Бухе. Боловања узимају маха. Према статистици: сваки запослени Пријепољац 147 дана у години повео је болујући уместо радећи! Највише се боловало понедељком и уторком, а број боловања рапидно расте у другој половини године због пољских радова. Сваки пети динар намењен за изградњи пруге Београд-Бар отишао је на боловања. У једном колективу радник, здрав као дрен, кладио се да ће добити боловање од седам дана. Није добио опкладу. Уместо седам – добио је 15 дана боловања! Кошаркаши “Елана “ освојили прво место у регионалној лиги. Тренер је био Мемо Кратовић, онај исти који је и фудбалере “Полимља” одвео у виши ранг такмичења. Беше сјајан кошаркашки тим: Опачић, Дробњаковић, Попадић, Цвијовић, Остојић, Ћуповић, Садовић, Станишић, Мрдаковић и Ивезић. Кроз бригадирско насеље на Јабуци тог лета су пролазили последњи међу 13.000 младих акцијаша из целог света, који су градили пругу Београд-Бар. Почела је изградња блока Подварош. Монтиран је мост преко Лима у Ивању. Била је рана јесен 1975. године. У 80 села има тада још 7000 домаћинстава али клозет има само 10 одсто, па још деца обољевају од инфективне жутице због лоших хигјенских услова.

У кањону Милешевке откривено до тада непознато дрво. Био је то редак пример Панчићеве оморике на ушћу међанске реке у Милешевку. Сматра се за најлепше дрво у Европи и има је још само на Тари код Бајине Баште.

Касапница и кланица још су биле на ударном месту у сред града, на ушћу Милешевке у Лим, одмах испод Аутобуске станице. Сточни фонд је рапидно опадао. Новинари “Полимља” посетили Аљиновиће и Правошеву. Како је тамо? Јад, нема забаве, нема аутобуса, каже наставник Сретко Радуловић. Вели да се јадикује, пијуцка и гледа телевизија. И рачуна. Од стана до куће за пет година препешачи у Аљиновићима 22.400 километара и подере 35 ципела. А у граду доста једне ципеле за пет година. То су предности града.

Градски стадион крај Милешевке више се није свиђао друговима, па су почели градити нови – приградски.

Те зиме пао је највећи снег у претходних 20 година. Било га и до 2 метра.

Те 1976. године Пријепоље је добило прво такси возило, а таксиста се звао Радиша Томашевић. На Коловрату је почела изградња Дечјег вртића. Милош Бојовић, архитекта пореклом из Бродарева, пројековао је нови хотел који је почео у Хашимбеговића Пољу. Сафет Чичић постао је први доктор геологије из овог краја. У пријепољској општини, од 44.000 становника, 20.300 још живи на селима од којих је чак 70 одсто до тада добило струју. Каменогорци су прославили 50 година од када је село добило школу. Први путници одлазили су пругом на море. Путничка железничка станица била је још на Коловрату. Те године умро је Фрањо Јенч. Живео је у Пријепољу више од 20 година и за то време на територији пријепољке, прибојске, нововарошке и сјеничке општине пројектовао је болнице, школе, стамбене зграде. Рођен је у Земуну, студирао архитектуру у Бечу, а дипломирао у Прагу. У многоме је допринео изградњи Новог Београда, а 1953. године упућен је на изградњу Фабрике аутомобила у Прибоју, једног од капиталних пројеката у Србији тог времена.

Лета 1976. Пријепоље је добило први семафор код Дома омладине. Још је сваки шести житељ општине потпуно неписмен, а у Србији живи 45 одсто од укупног броја неписмених у Југославији. У Шведској није било неписмених од 1903. године. Суботом се више није ишло у школу. У Подвароши и на Бријегу довршавала се изградња 80 станова у новим стамбеним блоковима.

(Наставља се)

АНТРФИЛЕ :

У априлу 1975. године “ у циљу бољег, бржег и квалитетнијег информисања почела је са радом Радио станица Пријепоље”.

Те 1976. године Пријепоље је добило прво такси возило и први семафор.