Informativno Preduzece Polimlje Prijepolje

Kalendar

August 2011
M T W T F S S
« Jul   Sep »
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031  

SLAVA JE SAMO TRENUTAK, PROLAZNOST…

DŽENAN LONČAREVIĆ

Retko se pojavljuje u javnosti, ne pravi skandale…kažu da ne voli estradni život niti ga interesuje pojavljivanje u medijima. Sa zadovoljstvom je pristao na razgovor za naš  List koju mu je, kaže, prva asocijacija na ime grada u kome je rođen i odrastao.

Pevanjem se bavio još iz školskih dana, a  svirao je i gitaru. Pevačku reputaciju je sticao godinama, da bi se 2006. godine pojavio u Beogradu i velikom brzinom postao vrlo poznat pevač.

U Prijepolju je popularan više od dvadeset godina. Još kada je kao klinac svirao u kafeu Galerija, gde se tražilo  mesto više i kada je Šarampov tih «ludih devedesetih» bio mesto okupljanja mladih.

– Tada sam bio jako mlad i želeo da „dotaknem zvezde“, ali su   došle godine koje su nas nekako sve pomerile, pa su i te želje ostale po strani. Napustio sam srednju muzičku školu u Sarajevu i nastavio  u Beogradu. Ne sećam se da li sam tada razmišljao o nekoj ozbiljnijoj karijeri, ali sam nastavio da se bavim muzikom. Znao sam da će sve proći. Te godine i ti ratovi. Samo će večno ostati moja ogromna ljubav prema muzici, kaže.

Karijeru je gradio godinama. Korak po korak. Ili stepenik po stepenik i osvajao neke nove klince koji su dolazili. A onda se 2004. pojavio na budvanskom festivalu sa pesmom «Ti amo Anđela». Iako se nije plasirao u finale, pesma je dobila nagradu za mediteranski zvuk i bila odlično prihvaćena kod publike. Godinu dana kasnije, na istom festivalu sa pesmom Zvonka Mandića «Nije mi stalo», ulazi u finale, ali je tek na pretposlednjem mestu.  Iza njega je bila grupa Regina!

– Meni festivali nisu pružili šansu za neku ozbiljniju muzičku karijeru, osim što su me primetili neki sada bitni ljudi u mom životu. Cela moja priča i popularnost  ne bi bila moguća da nisam našao te ljude koji su mi pomogli, stali iza mene i finansijski i moralno, priznaje Dženan. Ako je i postojalo to nešto što se može nazvati sreća, dodaje, onda je to bio snimak koji je napravio njegov drugar Marko Klačar i  koji je jedno  vreme  «kružio» među njegovim fanovima, da bi kasnije bio postavljen na internet gde su mnogi mogli da ga čuju.

U međuvremenu smo mogli da ga vidimo ali i čujemo u kafeu Bombonjera ili diskoteci Coton, gde je najčešće nastupao.  A onda je zaplovio estradom.

– Postoji milion stvari koje prvi put u životu dodirneš i iskusiš. Estradu sam doživeo kao jednu veliku džunglu. Sve mi je bilo čudno i svega sam se plašio. Pa i samo pojavljivanje na televiziji, za mene je bilo jako stresno. Sećam se da sam se u emisiji Jelene Bačić,  bukvalno tresao kao prut, priča o svojim prvim iskustvima sa medijima.

Da li je u međuvremenu dotakao zvezde?

– Jesam popularan, ali ne smatram sebe zvezdom, čak to i ne želim da budem.  Biti velika zvezda je  jako, jako zahtevno. Uvek ste izloženi očima javnosti i prosto je nemoguće imati neke intimne trenutke, tu privatnost koju cenim iznad svega. Možda zato i ne želim da se eksponiram u javnosti. Ne cenim ljude koji karijeru grade na skandalima. Ne želim da budem zanimljiv medijima tako što ću pričati o marki kola koja vozim, gde letujem i s kim provodim dane. Za mene je to nekako isuviše izveštačeno. Biti i ostati to što jesi, smatram da  je jedini pravi i ispravan put. A slava je samo trenutak…prolaznost,  kaže.

Na tom putu, kaže,  ostaje i opstaje  najviše zahvaljujući svojoj uvek bistroj glavi ali i menadžeru Saši Radoviću sa kojim već nekoliko godina ima odličnu saradnju.

Za Prijepolje ga, kaže,  vezuju najlepše uspomene i mnoga imena bez kojih danas ne bi bio to što jeste. Da voli ovaj grad najviše na svetu zna i njegova publika. Pesma o Prijepolju koju je napisao dr Mirsad Duran, obavezno se  peva na svim njegovim  koncertima. Pored Sarajeva, Beograda, Podgorice i Ciriha, ime našeg grada našlo se  i na reklamnom materijalu za njegov treći album «Zdravo dušo» koji je snimio pre nešto više od dva meseca i predstavlja polaznu tačku na mapi značajnijih gradova u njegovoj karijeri. Ipak je ovde sve počelo…

– Počelo je još kad sam kao klinac uz  braću Senada i Samira pomalo počeo pevati i svirati. Pa je moja  nastavnica Adila Topčibašić primetila da sam talentovan i definitivno je najzaslužnija osoba u mojoj karijeri. Ona je na neki način opredelila moj životni put, veruje Dženan.

Na njeno insistiranje upisao je i srednju muzičku školu u Sarajevu i opet zahvaljujući njoj, imao i prvi nastup na televiziji i to u  Muzičkom  toboganu, gde je sa još nekoliko drugara predstavaljao OŠ «Vladimir Perić».

Ne krije da je jugonostalgičar i kaže da su mu iz tog vremena u sećanju ostale najlepše uspomene.

– Valjda zato što smo tada bili samo bezbrižna deca i mogli sve samo ako smo hteli. Organizovali smo priredbe, putovali i družili se. Svi su, čini mi se imali sluha za naše želje i potrebe. U tadašnjem Domu revolucije, za nas koji smo pokušavali da se bavimo muzikom, bila je obezbeđena prostorija sa instrumentima, a kao  mladi rok bendovi mogli smo da organizujemo i svirke. Najlepše uspomene iz tog perioda  nosim sa nagradnog letovanja Politikinog srca. Nas deset najuspešnijih đaka iz Valtera  u Makarskoj smo predstavljali Srbiju. Tada smo imali svih šest republika i Makarska je za mene tog leta bila Jugoslavija u malom, seća se.

Možda zbog toga u sebi nosi ogromnu želju da dotakne sve gradove bivših republika. Da pesmom poveže  one nevidljive niti koje su nas nekad tako čvrsto vezivale.

– Mnogo volim Prijepolje i žao mi je što ljudi odlaze iz njega. Želeo bih da učinim nešto za ovaj grad i ako postoji neka dobra ideja, a verujem da nisam jedini, lično ću je podržati. Ovde se ljudi bave nekim nebitnim stvarima i polemiše se  o trivijalnim pitanjima. Gubimo vreme, a nemamo dovoljno igrališta, kupališta, plaža, niti dovoljno koševa, uredjenih teniskih terena…

I pored poznatih imena koja se vezuju za njegovu karijeru, poput Željka Joksimovića, Leontine, Marine Tucaković, Kiki Lesandrića i drugih čije se pesme nalaze na njegovima albumima, tvrdi da su za njegov uspeh u najvećoj meri zaslužna i  mnoga imena iz ovog grada. Zeko Bukušić mu je, kaže,  bio idol.

– Svi smo mi učili od Zeka, a od  Dula Bukušića sam naučio sve što se moglo naučiti o zvuku.  I sada me ljudi, koji su profesionalci u svom poslu, pitaju ko mi je bio učitelj.

Zahvalan je i  Zvonku Mandiću, s čijim se pesmama pojavio i na nekoliko festivala. Među imenima njemu dragih ljudi iz ovog grada je i Volođa Ćuković. 

– Dok sam u studiju snimao Stare ljubavi, ušao je Mlađan Dinkić i zapevao sa mnom. Bio sam iznenađen, a on mi kasnije ispričao da je  Stare ljubavi čuo prvi put od  Volodje na Zaječarskoj gitarijadi.

Najteže mu pada, otkrio nam je, snimanje spotova i priznaje da ga je u početku čak bilo i sramota. Navikao se kada je shvatio da je to samo deo posla.

Trenutno radi na snimanju spotova za pesme Sasvim sam i Tugo, srećan put. Otkrio nam je i da je privremeno stavio tačku na klubske svirke, jer hoće da se publika poželi njegovih pesama a onda će razmisliti i o koncertu u Beogradu.

A Prijepolje?

– Naravno da nisam zaboravio svoj grad. Imam neke planove i sve što želim da otkrijem u ovom trenutku je, da će oni biti ostvareni vrlo brzo, obećao je.  Želim da za svoj grad napravim nešto posebno i zanimljivo, tajanstveno je   dodao.

J. Beganović 


PROMOCIJA ALBUMA NA LIVADI!

Nakon dva objavljena albuma ( Nikome ni reč 2007, Dobro je to 2009.) nedavno je snimio i treći album «Zdravo dušo», na kome je  radilo mnogo ljudi, profesionalaca u svom poslu: Željko Joksimović, Braja, Marina Tucaković, Hari Mata Hari, Aleksandar Milić i još mnogo njih.

– Zaista sam ponosan na ovaj album. Malo se žanrovski razlikuje od svega prethodnog što sam radio, ali su reakcije publike odlične, kaže.

Promocija je uradjena baš onako kako je želeo. Na livadi. Uz pazarske ćevapa i mantije. Gosti, medju kojima se pojavio veliki broj javnih ličnosti, bili su oduševljeni. I pesmama i posluženjem.