Informativno Preduzece Polimlje Prijepolje

Kalendar

August 2011
M T W T F S S
« Jul   Sep »
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031  

САЧУВАЈМО ГРАДСКИ СТАДИОН

Отворено писмо  секретара Фудбалског клуба „Полимље“  Стевана Жунића

Терен градског стадиона у Пријепољу свакако  је један од најбољих у западној Србији али машине и алати  са којима Фудбалски клуб Полимље располаже  за његово одржавање одавно су „зрели“ за депонију смећа.одржавање травнатог тепиха  и стадиона у целини  већ одавно се претворило у право мучење.Крајње је време да они који су власници овог, иначе једног од највећих инфраструктурних објеката  у граду, а то је локална самоуправа, размисле озбиљније о овом проблему тим пре што ћемо 2013. године бити домаћини јубиларних 50.МОСИ.Ево  само неколико „детаља“ од који  од који би  требало бар мало да  „поцрвенимо“.

Пумпа којом  вучемо воду са Лима произведена је још 1960. године и безброј пута се „купала „ у реци „ а црево дугачко 150 метара искрпљено је селотејп траком како би могло да  послужи у натапању терена.И пумпу и црево пре 10 година  поклонио је Текстилни комбинат „Љубића Миодраговић“ а исте године, 2001. топ за распрскавање воде купио је господин Јусуф Мушкић.Ваљак за терен је посебна прича и посебна атракција. Ову машину на  ручно гурање памте и наши најстарији суграђани који су гледали утакмице на  старом стадиону код болнице.Нико не зна ко и када је направио  и вероватно је једини такав ваљак у Србији. Прави музејски експонат коме је неко  помало духовит а мало више циничан дао име „Радиша“ јер, упркос свему, још увек ради, истина на „мишићни погон“.Све набројано, какво је такво је, ако би по овој жеги затајило само 24 сата од терене не би остало ништа.Зато се економ Полимља  свако јутро буди са зебњом и хита ка стадиону у  нади  да ће све бити као и претходног дана, да ће покренути застарелу скаламерију и да ће  уместо прашњаве пољане терен бити као „персијски тепих“.

И поред свега,  граски стадион  који се простире на 3,5 хектара државног земљишта нема чувара. Једини стадион у Србији који нема чувара нити службу за његово одржавање. А одржавање једног оваквог објекта не може да падне на плећа једног  или два фудбалска аматера.Потпуно је нелогично да мини-пич са вештачком травом, готово херметички затворен има плаћеног чувара а да градски стадион неупоредиво веће вредености, уз то без ограде, нема чувара.Наравно  да мини-пич терен треба да има чувара али градски стадион мора да га има.Не будемо ли решили овај проблем  врло брзо ће се овај  део града претворити у  депонију смећа, место за одлагање угинулих  животиња, полигон за наркомане, пијанице и разне друге пробисвете.

Колико сутра  на стадион може слетети председник државе и председник Владе, и наше и стране.Је ли у реду да се стидимо  нашег стадиона и његове околине.Близу су јубиларне МОСИ , неке ствари требало би решити пре Игара, јер могу да се реше управо  залагањем Вас  којима сам ово отворено писмо и упутио.Ако се заложите сви Ви и ми из Полимља  онда ће градски стадион  бити лепа улазна и излазна капија  града Пријеопоља.Јер стадион и терен су огледало клуба, па и града у целини.

Стеван  Жунић, секретар Фудбалског клуба Полимље