Informativno Preduzece Polimlje Prijepolje

Kalendar

July 2011
M T W T F S S
« Jun   Aug »
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

ПО ПОЛИМЉУ(9): У ЧАРДАКУ, ЗА ВРАТИМА

У приватном поседу већ су била чак – 24 возила!!!

 

-Конфекција  “Ирис” је усељена  у нову зграду, прву зграду са  лифтом у Санџаку.

 

-Те 1962. године у Пријепоље  је стигао први телевизор.

 

-Истовремено  се води жестока  друштвена акција  како би се по  сеоским кућама  избацила огњишта  јер у таквим  просторима “нема  веселости, нити  здравља. Пријатно  расположење и  ведре мисли не  рађају се  у  мрачним и димљивим  избама”. 

 

-А  Беба Лончар се смешила на веспи у филму “Љубав и мода”.

Пише:Индира Хаџагић
 

Нова 1961.година дочекана је посебно весело у Дому омладине, Хотелу “Полимље” и Радничком  ресторану. Процењено је да ћемо до 1965. године, имати “становнике  у  градовима који ће по својој култури  и по навикама  бити нешто сасвим друго него данас. Потребе и захтеви биће другачији. Већ тада, радио апарати као мерило стандарда, биће застарели”. Градска Библиотека имала је 746 читалаца. Емил Худоба, који је из Бачке Тополе стигао да би радио као учитељ у Горњој Косатици, поставља питање: како је могуће да писмо из Бачке Тополе до Пријепоља путује један дан, а од Пријепоља до Горње Косатице свих 8 дана?!

Окружни и Срески суд и јавно тужилаштво  пресељени  су у нову зграду. Те зиме лед је оковао Лим и Милешевку, па се могло и клизати.

“Полимље” је посетило нову болницу и после тога је могла да уследи констатација да су “болесници  задовољни удобношћу, а неки су пожелели да остану што дуже како би се одморили у новим креветима са прворазредном постељином, уз лавабое са топлом и хладном водом. Уз то за мушке пацијенте постоје пижаме, а за женске спавачице, а сви пацијенти имају сомотне мантиле и папуче”.

Мишо Николић , механичар из Сељашнице, код Барског  моста је за 20 минута упецао две младице, тешке укупно 38 килограма. Она од 20 кила, била је највећа младица до тада упецана у Лиму.

Пријепољац Милан  Минић, архитекта и председник Савеза ликовних уметника  примењене уметности  Југославије, који се школовао у Београду и Паризу, умро је 3.марта 1961.године. Минић је пројектовао зграду Српске академија наука и уметности, Бању Ковиљачу и репрезентативни Хотел “Мажестик” у Београду. Радио је и на рестаурацији Старог и Новог двора. Зграда Народне скупштине Србије његово је дело,  као и скупштинске зграде у Титограду, Скопљу, Новом Саду.

У пролеће је расписан конкурс за запошљавање 90 просветних радника, на који се јавило само 5 заинтересованих. И од њих  је само један једини  “ступио  на дужност”.

Тог пролећа  струја је стигла на Јабуку, у Бродарево, Ивање, Ратајску, Виницку, Хашимбеговића Поље.

Организован је попис становништва. Забележено и  ово:

-Где си рођен?

-У великом  чардаку, за вратима.

И ово:

-Које си године  рођен?

-Кад и Јусо  Туркмановић.

На Росуљама у Бродареву је подигнута плантажа  на 20 хектара, а посађене су јабуке, шљиве и крушке. Био је не само највећи, него и најбоље однегован воћњак у целом крају, са скоро 2000 стабала јабуке, око 3000 шљиве  и 100 стабала крушака.

Нове зграде добиле су Пошта и Комунална банка, све са становима за службенике.Тог  лета почело је и уређење улице Изета Чавића, од Винограда до Бостана.

На врху Битовика, на 1311 метара надморске висине, подигнута  је “прва релејна станица у  Санџаку, која омогућава пренос  телевизијског програма 36 километара у квадрат”.

У августу је констатовано да је на пријепољским улицама “све више возила, а улице се не проширују и не одржавају”.  У приватном поседу већ су била чак – 24 возила!!!

Основан је Центар за оспособљавање кадрова. На течају су се убрзано обучавали за кројење, шивање, дактилографију, књиговодство.

“Полимље” је испричало и причу о Николи Косовцу, пиониру пријепољске текстилне индустрије , који је стигао 1950. године када у целој општини није било ни једног индустријског радника. Ишао је “од фабрике до фабрике по Југославији како би опремио своју фабрику на Коловрату”. Са собом је довео и раднике из Земуна како би показали како се ради. Десет година касније, у Текстилној фабрици је радило 932 радника.

Раде Савић, који је служио војску у Скопљу, јавио  се писмом да би демантовао гласине  да је напустио “Полимље” и прешао у “Вардар”!

Почела је изградња Спомен-дома “Бошко Буха” на Јабуци. Прилоге је послало 400.000 пионира  из 3000 школа  Југославије.

У Београду, како пише “Полимље”, 1. септембра 1961. одржана  је Конференција шефова неангажованих земаља.

Конфекција “Ирис” је усељена у нову зграду крај Лима. Била је то прва зграда са лифтом у Санџаку.

Основано је Занатско предузеће “Светлост” у  коме се обављала генерална оправка  акумулатора и винкловање мотора.

Због недостака  учитеља,  у 15 сеоских школа, са преко 1000 ученика није почела настава те јесени. Нико није хтео у Каћево, Хрта, Милаковиће, Правошево, Тоце, Бабине, Мрчковину, Џурово…

У октобру се догодила тешка трагедија у Бистрици када се аутобус сурвао у Лим. Погинуо  је 41 путник, а телеграм саучешћа упитио је и председник државе Тито.

Иво Андрић је добио  Нобелову награду за књижевност.

Наредне године сви су ишли у Биоскоп “Сутјеску” да гледају филм “Модерато кантабиле”, и нови талас француског филма. Истовремено  се води жестока друштвена акција како би се по сеоским кућама избацила огњишта јер у таквим просторима “нема веселости, нити здравља. Пријатно расположење и ведре мисли не рађају се  у мрачним и димљивим избама”. А Беба Лончар се смешила на веспи у филму “Љубав и мода”.

 Црквени конаци у Сељанима и Тоцима стављени су под заштиту државе. Прича се и пише о све учесталијој појави злоупотребе боловања. Радници су “једном ногом у фабрици, а другом на својим имањима”.

Умро је Муса Мусабеговић, бег и трговац, два  пута председник пријепољске општине у “старој Југославији”. Био је и председник  Окружног суда после рата. Син Нијазија погинуио је у рату као партизански борац.

Те 1962. године у  Пријепоље је стигао први телевизор. Био је смештен у  мензи Текстилног комбината “Љубиша Миодраговић”.

Али сељаци су и  даље, упркос строгој забрани, гајили тајно козе, које се почеше ширити по Џурову, Звијезду, Матаругама, Кучину, а “један је Комаранац, да би заварао  народну власт, козу обукао у овчију кожу и сакрио у стаду”.

“Полимље” доноси и причу о најстријем возачу у Пријепољу, Мурату Садовићу који тада има већ 78 година и који је из Сарајева довезао први аутомобил у град, марке “Пух” још 1926. године.

У рад је пуштена  “Ливница” на Коловрату, “првенац  металне индустрије”

Почела је “изградња  моста на Милешевци, дужине 25 метара, ширине 10 метара, од армираног бетона”.

У Пријепољској сали Биоскопа “Сутјеска” гостују  радијски солисти: Сафет Исовић, Зехра  Деовић, Нада Кнежевић, Цуне Гојковић, Ђорђе Марјановић, Химзо Половина.

Пријепољски крај је “један од  првих у земљи по кварним зубима. Од 1629 прегледаних ученика само је 105 имало здраве зубе”. До 1945. године  у Пријепољу није било зубне амбуланте.

Порушена је најстарија воденица с Милешевке, која је подигнута пре 200 година.

За новоотворену Учитељску школу у Пријепољу пријавило се 140 кандидата али је примљена половина.

Почели су уписи  у Вечерњу средње-економску школу. Тако смо добили “стручно оспособљена  лица и шкловане кадрове”.

У граду је радио  једини преостали грнчар, Крсто Јовановић  из Беле Паланке.  Нико више није куповао грнчарско посуђе. Само саксије.

(Наставља се)