Informativno Preduzece Polimlje Prijepolje

Kalendar

July 2011
M T W T F S S
« Jun   Aug »
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

„ZIHER HUNDER PROCENT“

ПОЧЕЛА СЕДНИЦА  СКУШТИНЕ ОПШТИНЕ

Или у преводу:“Сигурно сто процентно“, како је рекао одборник С.Гојак, у оквиру расправе о Просторном плану, која се претворила у изјашњавање о изградњи брана. Двадесет друга седница заказана за 11. јул, отказана због недостатка кворума, да би почела  у среду након три сата чекања на једног одборника који би обезбедио скупштинску већину коалицији која је на власти


После два и  по месеца, председник Јусуф Мушкић заказао је нову седницу Скупштине општине Пријепоље за понедељак, 11.јули и то за 11 сати што није у складу са радним временом Скупштине који је дефинисан Пословником. Не чекајући да истекне ни (за нас) уобичајених 15 минута,  Мушкић је пред готово потпуно празном салом саопштио да се „седница одлаже због недостатка кворума“, констатујући да је „присутно само 11 одборника“ те је заседање поново заказао за два дана касније.

У среду, у 10 сати, чинило се да ће се исто догодити. Истина, било је више одборника и опозиције и позиције али је било очигледно да нема кворума. То је резултирало интензивним телефонирањем одборницима који су позивани да „направе кворум“, па чак су поједини представници владајуће већине убеђивали одборнике опозиције да „дају кворум“. После паузе која је потрајала цели сат, седница је поново одложена за 13 сати истог дана. Међутим и тада је недостајао тај „један“ одборник без кога владајућа коалиција није имала потребну скуштинску већину. Чекало се све до пет минута до 14 сати (када се званично завршава преподневи рад Скупштине). Председник Мушкић је успео да отвори двадесет друго заседање, да би након три минута дао паузу за ручак.

Преносимо детаљно  овај „след“ јер се на предложеном дневном реду нашло једно од најважнијих питања за сваку општину и један од најзначајнијих докумената, а то је – усвајање Просторног плана општине Пријепоље.

Поподне, на температури  од 38 степени у хладу, најпре је, уобичајено, опозиција рекламирала бројне повреде Пословника. Највише се спомињао члан везан за „достојанство Скупштине“(„Грађани и опозициони одборници су ваши таоци“, И.Фазлић) али је затражено и образложење зашто је седница уопште заказана за 11.јули „кад је то дан када се клања жртвама геноцида у Сребреници“(З.Рељић, ЛДП) и зашто је њен почетак био предвиђен сат касније у односу на Пословник (Е.Буквић, ДПС), а затим је почела двочасовна расправа о Просторном плану, након несхватљиво аљкаво припремљених техничких услова за презентацију једног таквог документа. Одборнике је један од аутора за петнаестак минута крајње „дајџестирано“ упознао са основама Просторног плана и основним смерницама развоја, које подразумевају исти постотак пољопривредног, за 5 процената повећање грађевинског и незнатно смањење шумског земљишта лошијег квалитета до 2020.године(детаљније смо извештавали о садржају  Нацрта Просторног плана у оквиру јавне расправе, у априлу 2011.).

Међутим, одмах  је било јасно да ће расправа отићи у другом правцу и да ће мало ко или нико од одборника нешто више рећи о овом тако важном документу, на чију смо израду чекали готово 3 године, што је омогућавало да се уместо законских основа користе „стручне процене“ код доношења неких грађевинских аката у протеклом периоду на подручју општине Пријепоље. Но, такође је јасно речено да примедбе и предлози одборника више неће моћи да  утичу на промену садржаја документа. О Просторном плану детаљније је говорио само одборник И.Фазлић(СДА) који је детаљно указао на неке мањкавости, па чак и несхватљиве констатације као што је она о „заштити црног бора у Хисарџику“ који се, иначе, срушио 1998. године!

Остали одбореници и опозиције и коалиционе већине расправу су усмерили према оном делу Просторног плана који се односи на изградњу хидроцентрала на Лиму. Иако је јасно речено да је по закону обавеза да се у документу нижег реда имплементирају садржаји документа вишег реда, то као да није било довољно или је опет скупштинска говорница добро послужила за политичка надмудривања пред камерама локалне телевизије. Наиме, изградња две велике хидроцентрале на Лиму предвиђена је  у Просторном плану Србије.

Неки од одборника  су се јавно изјаснили да јесу за изградњу брана јер су за сваку изградњу ове општине која „нема ни индустрије, ни пољопривреде и једино има природне ресурсе који јој могу донети барем нова буџетска средства“. Ставови појединих одборника: Б.Бегановић(ДПС):“Не дижите сељачке буне, градиће се бране“ , С.Гојак(СДП): „Сви би хтели да буде боље, а да нико не ради. Бране ће се градити „ziher hunder procent“, М.Гачевић(НС):“Шта фали Кокином Броду што има језеро? Колико сада имамо прихода од Лима? Ми смо да се гради, да се развија“, изазвали су реакције других, а посебно неколико представника Координационог одбора за заштиту Лима који су као група грађана присуствовали седници.

Због њихових  реакција Ш.Шеховић(СДП) је изразио негодовање, захтевајући да председник уведе ред у сали, да се заштите одборници „од вербалног насиља“ или ће он „ћутати за говорницом“ док се не направи скупштинска атмосфера достојна да се у њој разговара о тако важном документу као што је Просторни план општине. Он је изнео став да се никако расправа о Просторном плану не може свести на изградњу брана. С.Планић (СДА) је био експлицитан у упозорењу: „Мене је страх да ће мотке радити, добро се причувајте, а кад мотке буду  радиле неће важити закони“. В.Бабић (СНС) је изнео безрезерни став да је против изгардње хидроцентртала, нагласивши да „ако држава жели бране не значи да  ми морамо да слушамо по сваку цену“. З.Рељић(ЛДП) је указао да ми као средина, а посебно власт није ништа учинила да наше интересе артикулише и пренесе до нивоа државе јер на овај начин одговорни са државног нивоа „са безбедне дистанце посматрају, а нама остају проблеми“, уз констатацију да је „Просторни план приватизован“. В.Зиндовић(СНС) је истакао да је усвајање Просторног плана у интересу свих у овој општини али да се мора знати ко издаје грађевинску докуметацију за изградњу брана, општина или држава. Х.Хајдаревић, начелница Општинске управе је још једном нагласила да је држава та која  даје грађевинске дозволе за изградњу великих хидроцентрала и да општина нема никакве ингеренције али пошто планове детаљне регулације доноси локална заједница, кроз њих се још може утицати.

Председник општине  Драгољуб Зиндовић је истакао да је „ово важна тачка и да не треба политичке жучи јер је Просторни план неопходан документ за развој, инвестиције и градњу. На јавној расправи могли су сви дати примедбе и предлоге и обратити се Комисији за планове која је састављена од стручњака“. Зиндовић је најавио и израду Генералног регулационог плана, наглашавајући још једном да је Просторним планом Србије предвиђена изградња две велике хидроцентрале али „да би се приступило градњи, на нивоу државе се мора урадити посебан план за посебне намене и о томе ће се моћи отворити расправа и моћи ће се још причати“.

Тиме је окончана расправа о првој тачки дневног реда, а за наредни дан(четвртак) је заказан наставак седнице.

Према дневном реду, поред усвајања одлуке о Просторном плану општине, пред одборницима је, ових врелих јулских дана, још једно веома важно питање, а то је разматарње и усвајање завршног рачуна општинског буџета за прошлу годину.

Индира Хаџагић