Informativno Preduzece Polimlje Prijepolje

Kalendar

June 2011
M T W T F S S
« Sep   Jul »
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930  

Šumadijski rokenrol

Decentralizacija u Srbiji:Čačak

Čačak je grad koji godinama nije ulagao u sebe, a zbog pogrešno vođene politike lokalne vlasti, ovo je grad u koga ni država nije ulagala

U vreme Miloševićeve vlasti, uprkos uveliko centralizovanog sistema, Čačak je bio vitalna lokalna privredna sredina. Naravno da je za svaku sitnicu (čitaj – dozvolu, saglasnost, overu ..) moralo da se skokne do Beograda, ali mali i srednji biznis je održavao nivo uposlenosti, plasmana i naplate proizvoda, jednom rečju celog svog poslovanja iznad linije preživljavanja. Kako-tako imalo se za nove investicije, za nabavku sirovina, za inovacije. Od lokalne vlasti nije bilo pomoći, ali, ruku na srce, nije ni smetala. Upoređujući sa stanjem u drugim gradovima, recimo u Kragujevcu koji je tada nosio naziv ‘’dolina gladi’’, u Čačku se živelo i radilo, relativno dobro.

Tada govoriti o decentralizaciji sistema značilo bi zagovarati politiku cepanja Srbije, biti protiv vlasti, protiv celovitosti Srbije, protiv Slobe, pa se tih godina u Čačku, na tu temu, nije javno govorilo. Sve do pada lokalne SPS vlasti u novembru 1996. godine. Nakon pobede opozicije na lokalnim izborima u mnogim gradovima u Srbiji se pokreće, posle mnogo godina, prvi put priča o potrebi vraćanja mnogih ingerencija sa države na opštine. Naročito kada je u pitanju upravljanje imovinom, budžetskim prihodima, ingerencijama u donošenju odluka od značaja za lokalnu zajednicu.

Najglasniji zagovornik davanja većih prava opštinama, u Čačku je u to vreme bio predsednik opštine Velimir Ilić. Na svakoj konferenciji za štampu, na svakom medijskom nastupu, u svakoj prilici da se obrati javnosti isticao je da je on najbolji predsednik opštine u Srbiji, da ima najbolje rezultate, da je preporodio Čačak i da bi još sto puta bilo bolje da mu ruke nisu vezane centralizovanim upravljanjem iz Beograda. Kada je nakon dva mandata na čelu opštine avanzovao za ministra, prestala je i njegova priča o potrebi decentralizacije u Srbiji. Shodno novoj funkciji i priča se promenila. Sada se moglo čuti da ‘’ne može svaka šuša da upravlja opštinama’’, ‘’sa brda se bolje vidi’’, ‘’sistem ne može da funkcioniše ako svaka opština hoće da sama upravlja na svojoj teritoriji’’. I sve u tom stilu. Nekadašnji ‘’najbolji predsednik opštine u celoj Srbiji’’, sada je sebe, gde god je stigao, predstavljao kao najboljeg ministra u vladi.

Istine radi, mora se priznati, da zaista ne može svaka šuša da upravlja gradovima i opštinama. Na primeru Čačka se to najbolje vidi. Vitalnost koja je odlikovala grad u vreme Miloševića istopila se u svega par godina nakon promene vlasti.

Analizirajući uzroke lošeg stanja privrede Čačka pre nekoliko godina, u Regionalnoj Privrednoj komori u Kraljevu zaključili su da se lokalna vlast oslonila na dokazanu preduzimljivost samih preduzetnika i u potpunosti zanemarila aktivnost na stvaranju povoljnog ambijenta kako za domicilne tako i za investitore sa strane. Od privrednika se tražila slepa poslušnost novoj lokalnoj vlasti i puna podrška uzdizanju jedne političke karijere, a zauzvrat nije ništa urađeno na razvoju infrastrukture neophodne za razvoj lokalne privrede.

Pogubna politika dala je i pogubne rezultate. Čačak je grad koji nema uređenu industrijsku zonu, grad koji nema rešene osnovne komunalne probleme, kao što su sanitarna deponija, uredno asfaltirane ulice, pristojna Carinarnica, uredan lokalni javni prevoz, kvalitetna distribucija vode i daljinskog grejanja, izvedene telefonske linije i konekcija sa adekvatnom brzinom i protokom za Internet kakvi su potrebni modernoj privredi.

– Čačak je grad koji godinama nije ulagao u sebe, a zbog pogrešno vođene politike lokalne vlasti, ovo je grad u koga ni država nije ulagala. Stalno teramo inat sa državnom vlašću, a i kada smo bili deo te vlasti ništa značajno se nije uložilo u Čačak. Evo prilike da se podrškom inicijative URS-a mnogo toga popravi kako u našem gradu tako i u drugim gradovima i opštinama po Srbiji – kaže dr Slobodan Blagojević, odbornik G 17 Plus.

Lokalni aktivisti ove stranke prikupili su preko sedam hiljada potpisa građana za podršku inicijativi da se Srbija decentralizuje. Među potpisnicima ima onih koji ne podržavaju G 17 Plus ali misle da je decentralizacija preko potrebna, kao što je tokom prikupljanja potpisa bilo i onih koji jesu za decentralizaciju ali ‘’ne žele da daju potpis za Dinkića’’.

– Suštinsko pitanje nije da li nam je decentralizacija države potrebna ili ne, nego da li smo spremni da sami upravljamo svojim resursima na kvalitetan način. Loša i neodgovorna lokalna vlast, kakvu mi imamo u Čačku sada, neće biti ništa bolja kad nam se u budžet vrati preko sedamstotina miliona više nego što se vraća danas. Samo će količina novca koja se neodgovorno troši biti veća. Da li će građani biti dovoljno mudri da na izborima odvoje žito od kukolja, pa da na neposrednim izborima za gradonačelnike i predsednike opština izaberu kvalitetne kandidate. Ili će kandidati sa logistikom svojih jakih partija, na izborima imati nepremostivu prednost u odnosu na kandidate iz slabijih stranaka i nestranačke kandidate, pa ćemo opet dobiti gradonačelnike partijske poslušnike – pita se Dragan Bisenić, menadžer gradskog odbora LDP-a.

 Na nekadašnjim lokalnim izborima u Čačku, kada se predsednik opštine neposredno birao, u drugi krug ušli su kandidati dve do tada koalicione stranke na vlasti NS i DS. Posle pobede kandidata NS, za zamenika predsednika opštine imenovan je upravo njegov protivkandidat iz drugog izbornog kluba, a novu – staru vlast u Čačku je opet činila koalicija NS-DS. Otuda i opravdana sumnja da bi izmena izbornog sistema za gradonačelnike i predsednike opština nešto suštinski promenila, barem u Čačku.

Ipak, građani Čačka pokazali su, naročito u poslednje vreme, dovoljno svesti i volje da se samoorganizuju kada lokalna vlast radi nešto protiv njihovog interesa. Pomenimo samo nameru vlasti da kroz gradski park proseče ulicu. Građani takvu odluku ne prihvataju, pa su najpre organizovali javnu diskusiju u velikoj sali Doma kulture. Kako je vlast ostala gluva na zahteve da se ta odluka izmeni, omladina grada organizovala je protest na gradskom trgu i protestnu šetnju ulicama grada do parka. Sada se i sam gradonačelnik odriče ideje da ulica prođe kroz park i tvrdi da će leći pred buldožer koji krene da ruši park.

Možda izmena izbornog zakona, ako do nje dođe, pomogne Čačanima da konačno dobiju preduzimljivu i odgovornu vlast. Vlast koja će imati sluha za interese lokalne privrede i građana, koja će imati ideje i viziju kako grad razvijati. Možda promenom zakona takva vlast dobije i više para da uloži u pretvaranje Čačka iz grada mrtve privrede u ambijent poželjan za ulaganje i život. Možda se neko od nekoliko hiljada mladih koji su grad napustili u par poslednjih godina vrati. Možda Čačak, konačno, postane sedište neke državne ili regionalne institucije.

– Decentralizacija i promena lokalne vlasti naša su jedina šansa. U protivnom i ja ću biti jedan od onih koji mora da ode iz Čačka, ako želim dobro svom poslu i svojoj porodici – zaključuje jedan od malog broja preostalih čačanskih privrednika.

Stojan Marković