Informativno Preduzece Polimlje Prijepolje

Kalendar

August 2010
M T W T F S S
« Jul   Sep »
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031  

PISTA KRAJ LIMA

Nema  takvog užitka nego kad iz vazduha  gledate Sopotnicu, Lim, Prijepolje, Mileševu…Te slike sam sanjao  kao dečak, doživeo  ih kao paraglajder  i pilot sportskog  aviona i ne žalim  truda i para da, uz pomoć komšija, u Lučicama sagradim pistu za male letilice, kaže za „Polimlje“ Miroslav Kurkić, Prijepoljac koji više od dve decenije živi i radi u Engleskoj
Sportski  avion „ramos“, vlasništvo Miroslava Kurkića, morao je i ovoga puta da skrati rutu i iz Londona sleti u Divce kod Valjeva. Dalje se nije moglo jer je to Prijepolju najbliža poletno-sletna pista a njen redovan „gost“ je pomenuti avion kojim Miroslav Kurkić (51) nekoliko puta godišnje dolazi u posetu rodnom kraju. Ovoga puta se, istina, ponadao da će radovi na pisti u Lučicama biti završeni i da će   Direktorat civilnog vazduhoplovstva obaviti tehnički prijem piste i izdati dozvolu za njeno korišćenje. Zato su sa njim pošla i četiri prijatelja sa svojim sportskim avionima. Miroslav je hteo da prvo sletanje u Lučice bude „kolektivan čin“, da tu ushićenost podeli sa njim. Ali,to je odloženo za neki drugi put…
– Čekam ljude iz Direktorata  civilnog  vazduhoplovstva  da obave tehnički prijem piste i čekam kišu kako bih po pripremljenom terenu za poletno-sletnu pistu posejao travu, kaže Miroslav sa kojim smo pre nekoliko dana obilazili završetak radova.
Miroslav  je uložio oko 70.000 evra u radove na pisti dugoj 600 i širokoj oko 30 metara. Zemljište je dobio “na lizing”, odnosno imanja njegovih desetak komšija Gojakovića, Ružića, Divaca uređuje i pretvara u jedinstvenu parcelu koja ne menja vlasnike ali menja izgled i povremenu namenu. Na uređenu livadu sletaće Miroslav i njegovi prijatelji iz Engleske koji su i ovoga puta krenuli dvosedima i četvorosedima, ali su zbog komplikovane procedure preletanja Srbije i čekanja da pista u Lučicama bude gotova, Miroslavu pravili društvo samo do Mađarske.
– Neverovatno  je komplikovana procedura dobijanja  dozvola za letenje, onemogućena je, praktično, svaka sloboda pilota, što nije slučaj u Engleskoj ali ni u najvećem broju evropskih država na kontinentu. A ova pista mogla bi, uz pojednostavljenu proceduru, da bude i mesto za carinjenje malih aviona u preletu, na primer iz Crne Gore ili Bosne i Hercegovine, čije su granice vrlo blizu. Uostalom između  Valjeva i Podgorice odnosno Berana ovo će biti jedina pista za sportske avione, kaže Miroslav.
Želju  za letenjem probudila su mu rodna brda, gde  treba dva sata da stigneš od jednog do drugog. U Sloveniji je sa 19 godina radio na građevinama i kupio prvog zmaja, koji je tada koštao koliko i “fića”.
– Kad sam  sa kose Dečevo, iznad Lučica, poleteo zmajem, otac Marko je govorio “neka krpa skače”, a majka Desa “dva  sata  se bila oduzela”, u šoku nije mogla da progovori. Stric Milun doviknuo je iz šljivika: “Koči Mika, ode u Lim!”, – priseća se letačkih dogodovština Miroslav, građevinski inžinjer, koji se već 20 godina u Londonu bavi projektantskim poslovima.
U hobi i izazov prerasla je želja za letenjem , pa je zemljaka Dragoslava Divca uveo u tajne paraglajdinga, da bi ovaj  osnovao klub “Beli anđeo”,  prvi u zapadnoj Srbiji. Kurkić je 1996. godine dobio dozvolu za letenje sportskim avionima i  za komandama je već u nebeskim visinama proveo – 300  sati.
Za malu vazdušnu luku pored Lima, kod mosta u Lučicama, iskrčena je šuma i šiblje na dedovini Kurkića, ali i parcelama desetak   komšija. Svi su oni sada vlasnici sportskog aerodroma, na kome će se za koji dan zasejati trava, a već se uređuje obala reke.
Snove Miroslava Kurkića o sopstvenom avionu i pisti nisu prekinuli ni alpinistički poduhvati tokom kojih je sa prijateljima iz Prijepolja i drugih mesta Srbije osvajao Mon Blan, Akonkagvu i Himalaje. U gradnju piste u Lučicama već je uložio više nego što je platio sportski avion „remos“.  U Londonu je uzeo neke kredite i, kaže, nije mu žao što će ih otplaćivati još dugi niz godina.
– Drumski put od Beograda do Lučica u sadašnjem stanju je priča za sebe. Sedam sati vožnje u jednom pravcu za tri stotine kilometara.  Ovako, dvosed “remos” stiže za sat, potroši 20 litara “kerozina”, a može i ovog našeg benzina. U ovom mom poduhvatu komšije vide  priliku za biznis i turizam. I privrednici i gosti će  lakše, brže i jeftinije ovamo stizati. Nameravam da obučim i nekoliko pilota sportskih aviona iz našeg kraja, a umesto svaka dva meseca iz Londona ću u Lučice i Prijepolje sada znatno  češće, kaže Miroslav.
Pista u Ličicama  je duga oko 650, a široka 30 metara. Od  Nove godine iskopano je i nasuto 30.000 kubika kamena i zemlje, regulisan potok bujičar.  U Lučice će moći da sleću i avioni četvorosedi i šestosedi, zavisno od vremenskih uslova.
M.M.Mutabdžija

Download the original attachmentMIROSLAV  KURKIĆ, PRIJEPOLjAC IZ LONDONA, OSTVARIO DEČAČKI SAN
PISTA KRAJ LIMA
Nema  takvog užitka nego kad iz vazduha  gledate Sopotnicu, Lim, Prijepolje, Mileševu…Te slike sam sanjao  kao dečak, doživeo  ih kao paraglajder  i pilot sportskog  aviona i ne žalim  truda i para da, uz pomoć komšija, u Lučicama sagradim pistu za male letilice, kaže za „Polimlje“ Miroslav Kurkić, Prijepoljac koji više od dve decenije živi i radi u Engleskoj
Sportski  avion „ramos“, vlasništvo Miroslava Kurkića, morao je i ovoga puta da skrati rutu i iz Londona sleti u Divce kod Valjeva. Dalje se nije moglo jer je to Prijepolju najbliža poletno-sletna pista a njen redovan „gost“ je pomenuti avion kojim Miroslav Kurkić (51) nekoliko puta godišnje dolazi u posetu rodnom kraju. Ovoga puta se, istina, ponadao da će radovi na pisti u Lučicama biti završeni i da će   Direktorat civilnog vazduhoplovstva obaviti tehnički prijem piste i izdati dozvolu za njeno korišćenje. Zato su sa njim pošla i četiri prijatelja sa svojim sportskim avionima. Miroslav je hteo da prvo sletanje u Lučice bude „kolektivan čin“, da tu ushićenost podeli sa njim. Ali,to je odloženo za neki drugi put…
– Čekam ljude iz Direktorata  civilnog  vazduhoplovstva  da obave tehnički prijem piste i čekam kišu kako bih po pripremljenom terenu za poletno-sletnu pistu posejao travu, kaže Miroslav sa kojim smo pre nekoliko dana obilazili završetak radova.
Miroslav  je uložio oko 70.000 evra u radove na pisti dugoj 600 i širokoj oko 30 metara. Zemljište je dobio “na lizing”, odnosno imanja njegovih desetak komšija Gojakovića, Ružića, Divaca uređuje i pretvara u jedinstvenu parcelu koja ne menja vlasnike ali menja izgled i povremenu namenu. Na uređenu livadu sletaće Miroslav i njegovi prijatelji iz Engleske koji su i ovoga puta krenuli dvosedima i četvorosedima, ali su zbog komplikovane procedure preletanja Srbije i čekanja da pista u Lučicama bude gotova, Miroslavu pravili društvo samo do Mađarske.
– Neverovatno  je komplikovana procedura dobijanja  dozvola za letenje, onemogućena je, praktično, svaka sloboda pilota, što nije slučaj u Engleskoj ali ni u najvećem broju evropskih država na kontinentu. A ova pista mogla bi, uz pojednostavljenu proceduru, da bude i mesto za carinjenje malih aviona u preletu, na primer iz Crne Gore ili Bosne i Hercegovine, čije su granice vrlo blizu. Uostalom između  Valjeva i Podgorice odnosno Berana ovo će biti jedina pista za sportske avione, kaže Miroslav.
Želju  za letenjem probudila su mu rodna brda, gde  treba dva sata da stigneš od jednog do drugog. U Sloveniji je sa 19 godina radio na građevinama i kupio prvog zmaja, koji je tada koštao koliko i “fića”.
– Kad sam  sa kose Dečevo, iznad Lučica, poleteo zmajem, otac Marko je govorio “neka krpa skače”, a majka Desa “dva  sata  se bila oduzela”, u šoku nije mogla da progovori. Stric Milun doviknuo je iz šljivika: “Koči Mika, ode u Lim!”, – priseća se letačkih dogodovština Miroslav, građevinski inžinjer, koji se već 20 godina u Londonu bavi projektantskim poslovima.
U hobi i izazov prerasla je želja za letenjem , pa je zemljaka Dragoslava Divca uveo u tajne paraglajdinga, da bi ovaj  osnovao klub “Beli anđeo”,  prvi u zapadnoj Srbiji. Kurkić je 1996. godine dobio dozvolu za letenje sportskim avionima i  za komandama je već u nebeskim visinama proveo – 300  sati.
Za malu vazdušnu luku pored Lima, kod mosta u Lučicama, iskrčena je šuma i šiblje na dedovini Kurkića, ali i parcelama desetak   komšija. Svi su oni sada vlasnici sportskog aerodroma, na kome će se za koji dan zasejati trava, a već se uređuje obala reke.
Snove Miroslava Kurkića o sopstvenom avionu i pisti nisu prekinuli ni alpinistički poduhvati tokom kojih je sa prijateljima iz Prijepolja i drugih mesta Srbije osvajao Mon Blan, Akonkagvu i Himalaje. U gradnju piste u Lučicama već je uložio više nego što je platio sportski avion „remos“.  U Londonu je uzeo neke kredite i, kaže, nije mu žao što će ih otplaćivati još dugi niz godina.
– Drumski put od Beograda do Lučica u sadašnjem stanju je priča za sebe. Sedam sati vožnje u jednom pravcu za tri stotine kilometara.  Ovako, dvosed “remos” stiže za sat, potroši 20 litara “kerozina”, a može i ovog našeg benzina. U ovom mom poduhvatu komšije vide  priliku za biznis i turizam. I privrednici i gosti će  lakše, brže i jeftinije ovamo stizati. Nameravam da obučim i nekoliko pilota sportskih aviona iz našeg kraja, a umesto svaka dva meseca iz Londona ću u Lučice i Prijepolje sada znatno  češće, kaže Miroslav.
Pista u Ličicama  je duga oko 650, a široka 30 metara. Od  Nove godine iskopano je i nasuto 30.000 kubika kamena i zemlje, regulisan potok bujičar.  U Lučice će moći da sleću i avioni četvorosedi i šestosedi, zavisno od vremenskih uslova.
M.M.Mutabdžija