Informativno Preduzece Polimlje Prijepolje

Kalendar

August 2010
M T W T F S S
« Jul   Sep »
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031  

ŽIVETI OD – JEZERA!

Od kada je, 1962. godine, sagradjena brana Kokin Brod, opština Nova Varoš je preporodjena. Gradnja novih elektrana na Uvcu značila je i podizanje kvaliteta života u ovoj sredini. Kako Novovarošani gledaju na najave da se intenzivno pripremaju projekti za izgradnju hidroelektrana na Limu? Šta o tome kažu neki od predstavnika društvenog i javnog života u Prijepolju čija smo mišljenja zabeležili na krstarenju Zlatarskim jezerom?

Beogradska „ispostava“ moćne kanadske kompanije Reservoir Capital Corporation, čiji najveći akcionar Rick Rulli raspolaže kapitalom koji se meri milijardama dolara, organizovala je prošlog petka krstarenje Zlatarskim jezerom za tridesetak predstavnika društvenog i javnog života opštine Prijepolje. Medju gostima na brodiću Specijalnog rezervata prirode “Uvac” bili su predstavnici i novovarošske opštine koji su imali šta da kažu o značaju “Limskih hidroelektrana” u ukupnom razvoju njihove opštine.

– I kad smo imali preko osam hiljada zaposlenih, “Limske hidroelektrane” su bile naša najznačajnija privredna organizacija koja je dominantno učestvovala u “punjenju” opštinskog budžeta ali i osmišljavanju razvoja cele opštine. Novovaropška privreda je sada, praktično, na kolenima i malo je reći da su “Limske HE” ostale jedini istinski i kontinuirani faktor u funkcionisanju onoga što je ostalo od nekadašnje prilično moćne privrede, kaže za “Polimlje” Brane Dilparić, predsednik Skupštine opštine Nova Varoš. Ako imamo to u vidu, onda je sasvim jasno da Prijepolje ima retku šansu da pokrene privredu kroz najavljena ulaganja od preko stotinu miliona evra u gradnju dve brane na Limu. Pored nekih malih problema koji prate takve investicije, a to su potapanja manjih plodnih površina i izvestan uticaj na promenu ekološkog sistema, gradnja hidroelektrana donosi značajne benefite kakvi se samo mogu poželeti u svim vremenima, a posebno u ovim kriznim. To bi, pre svega, bila vrlo povoljna pozicija koju omogućavaju važeći propisi o naknadama koje, bez vremenskog ograničenja, plaća investitor i čija je vrednost merljiva miliona evra godišnje. Drugo, gradnja bi značila nekoliko godina intenzivne gradjevinske ali i ukupne privredne aktivnosti, značila bi oživljavanje lokalne trgovine, ugostiteljstva, kulturnih, obrazovnih i drugih institucija. I, konačno, kada se izgrade takvi kapaciteti oni po pravilu zapošljavaju lokalnu radnu snagu. Ne radi se o radno intenzivnoj delatnosti, ali budimo realni: bolja je jedna plata u sektoru proizvodnje električne enetrgije nego nekoliko, da ne kažem desetak, u sektoru tekstila ili proizvodnje obuće, recimo.

Na popularnom “katamaranu”, jednom od dva broda sa kojima raspolaže Specijalni rezervat prirode “Uvac”, medju četrdesetak putnika petočasovnog obilaska dela Zlatarskog jezera, bio je i Milan Ćušić, zamenik direktora REV doo iz Beograda. Razumljivo, najčešće pitanje koje su postavljali učesnici krstarenja, posebno njih nekoliko iz Brodareva, glasilo je šta konkretno dobijaju Prijepolje i Brodarevo gradnjom dve elektrane ukupnog kapaciteta 55 megavata struje godišnje.

– Direktna novčana korist opštine Prijepolje a samim tim i indirektna korist Mesne zajednice Brodarevo je taksa koju, u skladu sa novim Zakonom o zaštiti prirode, može da propiše svaka lokalna samouprava. Da su te dve naše hidroelektrane izgradjene, po važećim propisima, cenama struje u Evropi i planiranoj proizvodnji, budžet opštine Prijepolje bi mogao da računa sa pet miliona evra godišnje na ime tih naknada i taksi, rekao je Ćušić. Koliko bi od tih sredstava, a ona su prema mojim saznanjima gotovo istovetna sadašnjem opštinskom budžetu, moglo da se plasira u Brodarevu zavisi od dogovora Mesne zajednice Brodarevo i opštinskih organa. U direktnu dobit, svakako, treba uključiti i činjenicu da će u vreme izgradnje, a ona će trajati oko četiri godine, svakoga dana najmanje 300 do 400 ljudi biti angažovano na gradjevinskim radovima. Toliko ljudi će morati da, u potpuno opremljenim objektima, stanuje, da se hrani, zadovoljava kulturne, sportske i druge potrebe. Svi objekti koji budu izgradjeni za potrebe naselja za graditelje ostaju i njihovo dalje korišćenje prepušta se opštinskom rukovodstvu i rukovodstvu Mesne zajednice Brodarevo. Bitno je i da će dve elektrane u normalnoj eksploataciji zapošljavati oko 120 stalnih radnika, rekao je Ćušić.

Beležimo i mišljenja nekih od učesnika vožnje Zlatarskim jezerom:

– Jezero je nesumnjivi potencijal opštine Nova Varoš. Ovo što sada vidite i što mi imamo, samo je deo onoga što jezero treba da ponudi. Imamo jedinstveni rezervat plemenite pastrmke “zlatovčica”, ovde se love mladice od preko 30 kilograma, a poznati smo i po smudju, lipljanu i drugim vrstama ribe. U sezonu oba broda naprave najmanje po jednu vožnju dnevno a na obalama jezera je namjanje hiljadu gostiju svakog dana. Neka svako potroši deset evra dnevno, računica postaje vrlo jasna, kaže Mustafa Kolenović, čuvar u Rezervatu “Uvac”.

– Jezero nije zaustavilo život na ovim prostorima. Šta više, život je dobio nove podsticaje. Evo i sami vidite da su u punom jeku poljski radovi, voćnjaci su relativno dobro rodili, dosta meštana se bavi pčelarstvom, a o razvoju turizma i našem interesu da gostiju bude sve više, da i ne govorim. Svaki kilogram mleka, sira, mesa, meda, povrća i voća sada ima kupca, solventnog platišu koji plaća gotovinski, rekao nam je Miloš Vasilić.

– Mene kao Brodarevca je strah da nam ne pripadnu samo one loše strane gradnje brana, a da se nesumnjive prednosti ne zaustave u Prijepolju i u Beogradu. Ako imamo čvrst dogovor da će dobre i loše strane gradnje brana biti ravnopravno podeljene izmedju Srbije, Prijepolja i Brodareva, inicijativa će biti podržana i nas u Brodarevu, rekao nam je prevoznik Ismet Ćorić.

Iako je po ko zna koji put na jezeru, predsednik Udruženja ribolovaca “Lim” Besim Beganović nije krio oduševljenje. Uvek je tako, rekao nam je Beganović, dodajući da je svaki ribar u startu protiv brana, ali ako postoji neumnjiv interes države i opštine, onda je jasno da će ribari zahtevati makar maksimum pažnje kako bi se, poput Zlatarskog jezera, obezbedilo poribljavanje i stalna zaštita ribljeg fonda.

– Ja ne mislim da u Prijepolju ima nekog ko bi rekao da se brane grade pa neka su i na našu štetu. Koliko ja znam ovo se i radi prema Prostornom planu Srbije. Nije, dakle, nikakva “ilegala” i to treba narodu objasniti, a ne da neki laici jednostavno kažu da neće brane a da ni sami ne znaju zašto ih neće. I oni treba da kažu šta su učinili na zaštiti Lima u koji se kunu, a najveći broj ljudi u Prijepolju, kad sutra ne bi znao šta će sa džakom otpada, bacio bi ga u Lim, kaže Ljubomir Šuljagić, direktor Prijepoljske gimnazije.

– Kompanija i ljudi koji rade na ovom velikom poslu su projektima a i kroz druge aktivnosti, rekli da tu nema nekog bitnijeg poremećaja eko sistema. Naravno, biće nekih oscilacija, ali da pogledamo samo ovo: da li ovim ljudima ovde nešto fali? Da li ovde na ovom jezeru ima nešto što ne valja? Ja mislim da ne! Gradnja brana na Limu je i za Prijepolje i za Brodarevo jedan veliki, veliki “plus”, kaže Snežana Drobnjak, bankarski službenik.

– Mnogo putra sam, gledajuči u talase Lima žalio za tim što nepovratno odlazi ogromna energija. Ljudi koji hoće da svojim parama izgrade elektrane na Limu mogu samo da donesu dobro našim krajevima i da rasteraju ovaj mrak koji se poslednjih godina nadvija nad Prijepoljem. Medju, kako smo čuli, 120 stalno zaposlenih u dve elektrane biće dosta visokoobrazovanih ljudi. To za ovu sredinu mnogo znači, jer će onaj ko je obrazovan, ko je pametan i stručan privući i druge da ostanu na tom prostoru. Biće to kreativni ljudi da još nešto stvore kako bi njima a time i nama svima nama bilo bolje, mišljenje je Zorana Pantovića, vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Prijepolju.

Medju tridesetak putnika iz Prijepolja veliki je broj onih koji su prvi put bili na jezeru, iako je ono od Prijepolja udaljeno jedva tridesetak kilometara. Možda je neobaveštenost o tome šta pozitivno donose jezera, jedan od razloga oprečnih mišljenja o gradnji brana na Limu. Naravno, ne treba zanemariti ni one loše strane, ali konačan bilans je, svakako, nesumnjiv!
Zabeležio: M.M.Mutabdžija

Foto: Darko Ivančević