Informativno Preduzece Polimlje Prijepolje

Kalendar

August 2010
M T W T F S S
« Jul   Sep »
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031  

Urbanistički metež

Kada bi se unazad nekoliko godina, još za vreme bivše Jugoslavije, u svim krajevima gde sam boravio, predstavljao da sam iz Prijepolja, mnogi koji su bili u mom gradu govorili bi: „Da, znamo odakle si, to je onaj čisti grad na obali dve reke, grad pun zelenila i grad sa dobrim urbanističkim i planskim rešenjima.

Kada bih se sada ponovo uputio i sreo i predstavljao se ljudima da sam iz Prijepolja, bojim se da bi odgovor bio: „Da, znamo odakle si, to je onaj grad na obali dve reke“. Bojim se da bi odgovor bio takav, bojim se jer vidim da je Prijepolje u mnogome izgubilo ostala obeležja po kojim je bilo prepoznatljivo izuzev što je na obali dveju reka. Ne bih ovom prilikom pričao o čistoći Prijepolja, ne bih pričao ni o zelenilu ali o urbanističkoj politici koja se unazad nekoliko godina vodi u Prijepolju, hoću da govorim.

Godinama i decenijama su mnogi vodili računa o urbanističkom razvoju Prijepolja. Svakako, od institucija najzaslužniji je bio Zavod za urbanizam i projektovanje u kojem su marljivo radili arhitekte, urbanisti, planeri i mnogi stručnjaci iz oblasti planiranja i izgradnje, na čelu sa arhitektom Zvonkom Kuburovićem. Imali smo sreću što su u Zavodu radili ljudi koji su rođeni i živeli u Prijepolju, ljudi koji su voleli Prijepolje, koji su svaku urbanističku aktivnost sprovodili upravo u interesu Prijepolja i njegovih građana. Lično sam dao skroman doprinos u svemu tome radeći na određenim poslovima koji su bili vezani za urbanizam. To mi daje pravo i obavezu da progovorim o ovom pitanju.

Mnogi su bili ljubomorni kako se Prijepolje urbanistički i planski razvijalo. Sećam se komšija iz Priboja, koji su govorili da je Priboj mnogo industrijski razvijeniji i bogatiji grad, a da ni izbliza nema urbanistička rešenja koja se postižu u Prijepolju.

Tako je bilo nekad. A kako je danas?

Sve što je marljivo planirano, građeno i čuvano decenijama u našem gradu, unazad nekoliko godina poništeno je. Prijepolje nije više onaj grad.

U Prijepolju, nekoliko poslednjih godina, a i sada, gradi ko gde hoće i kako hoće, što svaki običan građanin zapaža. Lokalna vlast u tome veoma aktivno učestvuje svojim činjenjem ili nečinjenjem na taj način što ili dozvoljava gradnju suprotno planovima i pravilima ili što dopušta bespravnu gradnju. Posebno je vidljiva gradnja u užem gradskom jezgru, koje je upravo godinama pažljivo i ljubomorno čuvano. Kada neko od naših građana, a i ja sam to činio, ukaže na propuste koji se dešavaju, obično stiže odgovor od vlasti da je to stvar stručnjaka i da građani koji primećuju greške i propuste nisi u pravu.

E nije baš tako.

Što se tiče struke i sam je uvek podržavam i veoma često kažem da struku treba prepustiti stručnjacima. Ipak, iako nisam ove struke, hoću samo kroz nekoliko primera da pokažem da se čine propusti u planiranju i izgradnji objekata u našem gradu. Ovo bi mogao da učini svaki građanin jer urbanizam je živa materija, a dela nakaradne urbanističke politike ne mogu da se sakriju od očiju javnosti. Svako ko hoće i ko je zainteresovan može da jednostavnim uvidom u prostorno planska dokumenta uoči propuste i nepravilnosti u njihovoj primeni, a da mu za to nije potrebno posebno predznanje za oblast urbanizma. Jer svaki planski dokument pored grafičkog ima i tekstualni deo i samim čitanjem mogu se spoznati određena pravila građenja, i uporediti sa stanjem na terenu.

Vraćam se na uže gradsko jezgro ili „staru čaršija“, za koji naziv stoji u generalnom urbanističkom planu koji je donet 2005. godine i trenutno je na snazi, i sa opštim uslovima građenja predstavlja pravni, planski i urbanistički osnov za građenje objekata u našem gradu.

Ko god to hoće, a i ja sam to učinio, mogao je uvidom u GUP i opšta pravila građenja da uoči mnoge propuste u odnosu na predviđeno i izvedeno stanje. Samo nekoliko zapažanja koja daju sliku kako se odnosimo prema izgledu našeg grada.

GUP-om za grad Prijepolje i Brodarevo, izričito je predviđeno, da se centralno gradsko jezgro, zbog značaja, mora planski razrađivati bilo izradom plana detaljne regulacije za zonu u celini bilo izradom urbanističkih projekata ambijentalnih celina.

Cilj primene plana detaljne regulacije ili urbanističkih projekata ambijentalnih celina jeste da sa urbanističkog aspekta, sagleda postojeći ambijent i da poštujući kulturno, istorijsko i urbanističko nasleđe, predloži nova urbanistička rešenja koja će se uklopiti u postojeće stanje na prostorima gde se namerava graditi. Po izgledu i sadržaju izgrađenih objekata u užem gradskom jezgru za prethodnih nekoliko godina, sumljam da su u bilo kom slučaju izrađena, a samim tim i primenjivana ova prostorno-planska dokumenta.

Opštim pravilima građenja predviđena su tačna i precizna urbanističko-tehnička rešenja. Mnoga su prekršena, a ja ću navesti samo nekoliko primera kršenja. Predviđeno je da svaki objekat koji se gradi mora po jednoj stambenoj jedinici imati isprojektovan i izgrađen parking prostor i to 1,3 parking mesta po stambenoj jedinici. Predviđeno – nije ispoštovano.

Predviđeno je, takođe, da se pri izradi uslova i izgradnji objekata, ne mogu poklapiti građevinska i regulaciona linija. Znači ne mogu se poklopiti granica parcele (placa) i linija objekta. Moraju se ispoštovati rastojanja između objekata i javnih površina, ulica i trotoara. Ovim se sprečava da stanovnik tog objekta ne može da sa ulaznih vrata izađe direktno na ulicu. I ovaj stav nije ispoštovan. Predviđeno je opštinskim uslovima građenja, da objekat koji se gradi na nižoj građevinskoj koti ne može biti viši od objekta koji je već izgrađen na višoj građevinskoj koti u susedstvu. Jednostavno zbog vidika. Predviđeno i na tom se ostalo.Ne poštuje se ni pravilo da minimalno rastojanje susednih objekata na mestu prekida niza ne sme biti manji od 1/3 visine višeg objekta, ali ne manje od 3m..

Još puno toga je predviđeno, a pri izradi odobrenja za gradnju nije ispoštovano, kao što je, na primer, spratnost objekata. Puno toga još možemo dodati: zauzimanje slobodnih javnih površina, arhitektičko skrnavljenje objekata javnog sadržaja kao što je Dom kulture, nepoštovanje odobrenja pri izgradnji privremenih objekata i sl.

Kroz nekoliko primera pokazao sam, da je neko, a to je vlast, koja je odgovorna i za ovo pitanje, u urbanističkom smislu te reči, nije vodila, a i dalje ne vodi brigu o razvoju našeg grada po meri njenih građana. Pitam se samo, šta bi sa strukom i stručnjacima? Gde su, i zašto sve ovo nemo posmatraju ili na neki način u svemu ovome učestvuju oni profesionalci koji su nekada radili u Zavodu za urbanizam, i koji su godinama davali doprinos da Prijepolje bude lep grad.

Ja sam se ovde dotakao samo užeg gradskog jezgra, a vidljiv je i prisutan urbanistički haos na svakom koraku na celom području prijepoljske opštine. Svi mi to primećujemo, i sam sam to uočio i na ovaj način izražavam svoje mišljenje i pozivam vlast da zaustavi dalje urbanističko uništavanje našeg grada. Ako već nije kasno.

Autor je privatni preduzetnik iz Prijepolja