Informativno Preduzece Polimlje Prijepolje

Kalendar

August 2010
M T W T F S S
« Jul   Sep »
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031  

O LIMU I NjEGOVIM DAROVIMA

Obala Lima bila je tesna da primi sve koji vole ovaj grad i njegove reke. Zetovijada, Limski kotlić, promocija knjige, izložba slika, odbojka na pesku…

Pre neku godinu jedan“naj“ prijepoljski zet u trenucima nabujalih emocija zbog laskavog priznanja,reče kako je Prijepolje najlepši grad na Svetu. Nisam sklon da poverujem u iskrenost njegovih reči,ali, moram priznati,lepo zvuči. Pre će biti da se radi o izrazima zahvalnosti onima koji su baš u njemu prepoznali najboljeg zeta ili pak poštovanju prema sopstvenoj tazbini. Ali,da nam je grad lep-lep je i tu činjenicu niko ne može da ospori, ni Pribojci, ni Varošani ni Sjeničaci…A najlepši je upravo negde krajem jula i početkom avgusta kad ga pohode oni koji su u njemu rođeni, koji su decenijama samo odlazili,nikada se vraćali i samo povremeno svraćali.

Zasluge za masovno okupljanje Prijepoljaca rasutih širom bivše nam domovine pripadaju, pre svega, manifestaciji „Limski darovi“ u okviru koje se biraju najbolji zetovi i najukusnije riblje čorbe. Ovu manifestaciju izmislila su dva“okorela“ ljubitelja svoga grada i njegovih reka, novinar i kulturni poslenik Milan Cmiljanović i penzionisani milicajac Esko Čičić. Na nju su se primili i ovdašnji Prijepoljci i oni koji žive“tamo negde“. Nisu ostali ravnodušni ni opštinski čelnici, pružili su punu materijalnu i tehničku podršku pa se manifestacija održava u organizaciji Tutističke organizacije Prijepolje i Društva“Limski darovi“ a pod pokroviteljstvom lokalne samouprave. Ove godine Limski darovi proslavili su šesti rođendan ali, oni koji ne znaju ovaj podataka slučajno ili namerno bili deo ove priče mogli su da steknu utisak da se radi o nečemu što traje decenijjama.

Ovogodišnji Limski darovi započeli su u četvrtak, 29.jula u Kafeu Libe. To je, podsećanja radi,prvi prijepoljski kafić koji je dobio ime po nadimku svog gazde Muniba Poturka i koji je po mnogo čemu specifičan. Više od tri decenije gazda Libe hoda po „ganglijama“ pivopijama, vinopijama i ostalim ljubiteljima „kapljice“. Napred navedeni „ljubitelji“ mogu ovde uz najbolju kafu u gradu samo da leče mamurluk a nikako da se trezne po sistemu „klin se klinom izbija“. Ipak, nije Libe tako tvrdog srca kako neki misle. I on za neke spercijalne prilike zna da napravi izuzetak, te večeri ovde se pio viski a taj specijalni povod bila je promocija knjige malo neobičnog naslova“ Ja, instinkt i Budala“ našeg sugrađanina Selima Đurđevića. Iskreno, nisam očekivao da će Selčo da napiše knjigu, ne znam ništa o njenom sadržaju ali, uvek navijam za knjigu, dobru ili manje dobru, nije važno. Kakva god da je i ko god da je pisac, nova knjiga je uvek nova nada i nova infuzija posrnulom duhu ovoga grada.

Ovogodišnju manifestaciju obeležio je još jedan kulturni događaj i opet u objektu koji je, kao i Kafe Libe, po nečemu prvi u gradu. Restoran „Jabuka“ u kojem svoje vrhunsko kulinarsko umeće već neko vreme „promovišu“ braća Predrag i Nenad Matović, prvi je prijepoljski hotel kojeg je još 1920. godine sagradio Milan Krpović. Ovde je u petak, 30. jula, otvorena izložba slika Vernera Čedernika, Namca koji se pre mnogo godina zaljubio u Prijepoljku Lenku Jezdović. Ništa čudno da se neko zaljubi u tako lepu ženu, ali Vernerova ljubav prema Prijepolju ipak navodi na razmišljanje, šta je to što Prijepolje ima zbog čega ga ljudi rođeni negde drugde mogu strasno da zavole. Uostalom nije ni važno, Verner svakako zna, a ljubav je ionako iracionalna kategorija. Popularni Verna je za ovu priliku izložio 40 slika sa motivima iz raznih krajeva sveta koji je obišao „uzduž i popreko“. Na otvaranju izložbe govorio je doktor Sead Sadiković koji kao lekar ovdašnje bolnice nije propustio priliku da u ime svih nas uputi reči velike zahvalnosti bračnom paru Čedernik, koji je brojnim humanitarnim akcijama pomogao kada nam je bilo najteže, a najteže je kada nema lekove.

Povodom Limskih darova priređen je i tadicionalni prijem predsednika opštine za učesnike manifestacije i goste. Manirom dobrog domaćina Dragoljub Zindović priredio je koktel i izrazio uverenje da su Limski darovi nešto po čemu se Prijepolje već prepoznaje i što značajno doprinosi ukupnoj turističkoj ponudi i imidžu ove opštine u celini.

Na prijemu smo sreli mnoge drage nam likove. Neke smo jedva prepoznali, za neke smo morali da prijupitamo nekog starijeg Prijepoljca. Vreme je učinilo svoje. I Ljubo Gavrilović, legendarni Ljuba Truba se promenio, ali ne toliko da ga ne prepoznam. Priča svoju staru priču, a koju bi drugu. Pita pre svega za svoje ispisnike, a za koga bi drugog. Je li živ Ljubo Brašnjo, kakvog su zdravlja Mekić i Rade Savić, zna da Sutko još svraća u radionicu i ide da ga vidi čim se koktel završi.

Ljuba Truba rođeni Zvezdarac, doveden je sredinom 50-ih u Prijepolje kao vrstan limar. Limari, mehaničari, bravari, strugari, tekstilni majstori i inženjeri naravno su tada bili kadar (neko je u zabludi da sada nisu) i mogli su da se zaposle bez obzira da li su članovi partija, za razliku od današnjih osnovaca, srednjoškolaca i fakultetlija kojima je radno mesto bez partijske knjižice i to ne bilo koje i bilo čije, samo misaona imenica.

Limski darovi imaju i svoj sportski sadržaj kroz turnir u odbojci na pesku koji se održava u znak sećanja na Radomira Lala Moračanina. Nisam siguran da se odbojka na pesku uopšte i igrala u vreme kada se Lale bavio sportom, ali, ne mari, zaslužio je Lale da ga se češće prisetimo, posebno za vreme Limskih darova.

Ipak, ne dolazi se na Limske darove zbog izložbi, koktele ili odbojke na pesku. Oni su samo „kolateralna šteta“ glavnog događaja koji će se desiti na levom keju Lima u blizini „šest topola“. Tamo će biti izabran najbolji prijepoljski zet i najukusnija riblja čorba. Ali, da ne prođemo olako pored „šest topola“. One u istoriji Prijepolja nisu nevažne, i pod njima se stvarala istorija ovog grada. Tu, u njihovoj blizini odrastao je fudbalski klub Polimlje, a u njihovoj „hladovini“ udareni su temelji Međuopštinskih omladinskih sportskih igara. Danas se tamo okupljamo drugim, već pomenutim povodom.

U predvečerje, poslednjeg julskog dana reka ljudi zaustavila se na obali ispod još neizgrađenog mosta. Neki da bi upoznali najboljeg zeta, neki da bi probali najbolju riblju čorbu, a mnogi iz puke radoznalosti.

Krčkala se čorba u bezbroj kotlića tokom celog dana da bi tek tri zadovoljile kriterijume neumoljivog žirija na čijem je čelu valjda najteži Prijepoljac izmeren do sada, Nebojša Ljuštanović zvani Trta. Znam zašto ga zovu Trta, ali neka to ostane naša komšijska tajna, ali nije mi baš jasno zbog čega je on uvek predsednik žirija. Poznato mi je da ima 200 kila i da može da pojede pola jagnjeta za jedan obrok, pa mi stoga više liči na predsednika žirija kakve roštiljijade ili slaninijade. Siguran sam da se od čorbe, pogotovo riblje, ne može nabaciti ovolika kilaža. No, nije sporna Trtina kilaža, već njegova odluka da diskvalifikuje ekipu „Podvaroš Bronks“ sastavljenu od nekada najmbližih mu komšija. Nije objavio zbog čega su diskvalifikovani, ali sam od klinaca saznao da su crveni karton dobili zbog pokušaja davanja mita predsedniku žirija. I nije, kažu, problem u davanju mita, već u starim novčanicama sa bezbroj nula. Ali, i ovo je lep šaljivi detalj, jer Limski Darovi su ipak pre svega zabava.

Prva nagrada je došla u prave ruke. Roba vredna 1000 evra, koju je donirao „Emilio Šteher“ pripala je ekipi „Babo Džon i VIS Šicalo“. Već u imenu prepoznajem jednog od najboljih prijepoljskih šahista, velemajstora ubrzanog šaha Samira Sadikovića, koji očigledno ima visok rejting i kada je u pitanju spremanje riblje čorbe.

Za kraj ove letnje prijepoljske priče ostavljen je izbor najboljeg zeta. Za razliku od ranijih godina, izabran je samo jedan. Ukapirali da baš ne korespondira sa zdravom logikom činjenica da imamo šest zetovijada i 36 najboljih zetova. Uostalom nikada mi nije baš i bilo najjasnije kako se postaje najbolji prijepoljski zet, koji kriterijumi odlučuju. Da li su najbolji oni koji često dolaze ili oni koji se ponašaju u stilu „svakog gosta tri dana dosta“, jesu li to oni koji najbolje istresaju taštine tepihe….. Uostalom nije ni važno, o tome ionako odlučuje tazbina, a ne žiri, kao što se i o kvalitetu riblje čorbe odlučuje za sofrom, a ne za sudijskim stolom. Najbolja je ona čorba uz koju se služi i jagnjetina, domaći punomasni, drenovača ili bistričanka i pečena neprskana paprika iz Ratajske ili Mioske.

Epitet najboljeg zeta ove godine pripada Muhamedu Rovčaninu iz Nove Varoši. Ne bi trebalo biti baš siguran da je on autentični Varošanin. Prezime mu je prilično „sumnjivo“, a malo je i komšija Hamko otkrio karte legitimišući se i kao zet i kao šurak. Ali, on kaže da je Varošanin, mi znamo da je oženio Šarampovku i tu je kraj priče. Ne znam kakav tretman ima u tazbini, ali je priznanje bez dileme zaslužio. Ako ni zbog čega, ono zbog besede prilikom uručenja nagrade. Odavno neko tako nadahnuto nije govorio o našem gradu. Nadam se da su oni koji kane pisati monografiju Prijepolja zabeležili bar neku od njegovih rečenica. Kao što će i ovogodišnji Limski Darovi ostati zabeleženi kao nezaboravna zabava, ali i kulturni čin. Ili, da ne preteram, kultna manifestacija. Jer svi mi ovde i svi koji nam dolaze polako, ali sigurno gradimo kult ove manifestacije.
S. Marušić