Informativno Preduzece Polimlje Prijepolje

Kalendar

July 2010
M T W T F S S
« Jun   Aug »
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031  

MOJ GOLUBE

Kaže se: hleb, hljeb, kruh, kruv, lebac i leb. Svi će se složiti: osnovna to je namirnica u ishrani mnogih kultura. Ko ima hleba neće ostati gladan, veli se. Legenda kaže da je nakon izlaska iz Egipta, Bog Jevrejima svakoga jutra bacao sitne komadiće hleba kako bi uspeli da pređu pustinju i stignu do Obećane Zemlje. A istorija, pak, veli da je baš u Egiptu kvasac prvi put dodat vodi i brašnu, pa je hleb postao ono što se i danas tako zove. Istorija, takođe, veli da je još 168 godine pre nove ere u Rimu postojala velika državna pekara, a od 9 veka i pekarski esnaf u velikim gradovima. Težina i cena hleba bili su već od tada detaljno propisani gradskim statutima, a pekari koji to nisu poštovali, bili su strogo kažnjavani. Posle je sve bilo stvar mašte i blagostanja, ali i dovijanja. Nastaju brojne inovacije. Eto tako kifli, buhtli, lepinja, somuna, simeta, peksimeta, đevreka, pereca, zemički, kroasana, pogača…

Brojne mudre sentence baš se vezuju za hleb. Još je Biblija sažela pouku:”Ko tebe kamenom, ti njega hlebom”. Rimnjani su, pak, bili sigurni da je uslov za stabilnost države jednostavan: hleba i igara dati ljudima i oni ima da odu zadovoljni. Pre toga, ti isti, morali su se baš potruditi da bude dovoljno hleba za njih jer: nema hleba bez motike. Francusku kraljicu Mariju Antoanetu, hleb je i bukvalno stajao glave. Kad se čula strašna graja jer su siromašni Parižani izašli na ulicu tražeći hleba, ona je lakonski, savetovala:”Pa, neka jedu kolače”! Mnogi su pošli u svet “trbuhom za kruhom” . Pa, ipak, najviše je onih koji sanjaju da izreknu:”Lezi lebu da te jedem”.

Zašto bi se onda “ogadio”takav jedan lebac jednom običnom golubu?

Naime, Mileševka je ovih dana svoj vodostaj srozala na minimum, kako to ona ume obično za vrelih letnjih dana i večeri. Pre nekih godina, u vrelini noći, mnogi su se rashlađivali nestašno gacajući po Mileševki, koja je dopirala do članka. S godinama, Mileševka je kao mesto kupanja i okupljanja potisnuta zbog najezde kućograditelja i đubretarenja svuda po njoj. No, neke navike traju. Naime, još je ostalo onih koji ni za živu glavu ne bi bacili hleb u đubre. U kontejner – nikako. Bogobojazno se drže da je hleb “nasušan” i da je svako razbacivanje greh, jer “sit gladnu ne veruje”. Gatke ili ne, tek – hleb se baca u reku u nadi da će barem ribe biti site. Šta se sad za niska vodostaja može nahraniti – teško je reći ali golubovi očigledno imaju sreće. I tako, ptica koju su stari Egipćani smatrali svetom i glasnikom bogova, u Mileševki ovih dana bogovski se naslađuje i pokazuje da je zaista sasvim moguće ostvarivanje one sentence:”Lezi lebu da te jedem”.

I.H.