Informativno Preduzece Polimlje Prijepolje

Kalendar

April 2010
M T W T F S S
« Mar   May »
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930  

SMANjENjE NEKIH POREZA VODI POVEĆANjU DRUGIH

Guverner  Jelašić govorio  o monetarnoj politici u svetlu aktuelne ekonomske situacije  u Srbiji. Ključni faktor za ocenu da li je Srbija izašla iz krize biće majski razgovori sa predstavnicima MMF
– Ako država na jednom mestu smanji zahvatanja, preciznije ako se neoporezivi deo dohotka poveća sa 6 i po na 16 hiljada dinara, onda je to drastično smanjene budžetskih prihoda koje se mora nadomestiti sa neke druge strane. Ti prihodi ne mogu sigurno da se nadomeste tako što će se dodatno oporezovati oni ljudi koji više zarađuju. S druge strane, o akcizama se nedeljama priča da ih treba smanjivati i ako se to ima u vidu, onda je povećanje poreza na dodatu vrednost jedina preostala rezerva za kojom će država, htela to ili ne, posegnuti, rekao je u četvrtak, 15. aprila u Prijepolju, Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije u ostavci.
Jelašić je u Prijepolju razgovarao sa privrednicima i predsednicima četiri susedne opštine o monetarnoj politici u uslovima aktuelne ekonomske situacije u Srbiji.
– Osnovni zadatak Narodne banke Srbije je postizanje i održavanje stabilnosti cena i finansijske stabilnosti. Uz to naša je i obaveza da podržavamo, posebnim merama, ekonomske ciljeve Vlade, rekao je Jelašić i dodao da kurs dinara reguliše tržište i odnos ponude i tražnje i da Narodna banka ne može da snosi odgovornost za nešto u čemu realno ne učestvuje. Mi ne prisvajamo poene za kurs koji odražava interese većine, ali zato nisu umesne ni kritike kad kurs krene mimo tih interesa, rekao je Jelađić ističući da je tokom aprila, u cilju održavanja odnosa između ponude i tražnje na tržištu novca, Narodna banka Srbije prodala svega 5 miliona evra.
Guverner  u ostavci je posebno istakao neke bitne makro-ekonomske pouke vezane za dalja zbivanja u ekonomiji Srbije i regiona. On je naglasio da trećina budžeta i dalje odlazi na isplatu penzija, da se tek polovina penzija finansira direktno od prikupljenih doprinosa a druga polovina je direktno zahvatanje iz državne kase. Povećanje penzija i plata u javnom sektoru ne bi smelo da bude politička već isključivo ekonomska kategorija, poručio je guverner Jelašić.
– Ja  mislim da se ljudi olako  hvataju termina novi model ekonomskog rasta. Taj novi model će uticati na sve i ne može on sam po sebi biti neki naročito pozitivan znak kad je u pitanju naša ekonomska realnost. Taj novi model ekonomskog rasta uticaće i na nivo penzija i na zarade, na nivo javne potrošnje, na investicije i priliv stranog kapitala u našu zemlju, na izvoz pa i na kurs domaće valute, dodao je Jelašić. No jedno je sigurno: onako kako smo do sada živeli više neće mogu da funkcioniše. A živeli smo, da potsetim, po principu „malo privatizuj, još više se zadužuj u inostranstvu pa na osnovu toga povrećaj domaću tražnju“. Tako više ne možemo da nastavimo iz prostog razloga što svet više nije spreman da nas tako finansira, u toj meri i tako jeftino kao što je to rađeno do sada. Dakle, moramo da pronađemo neki novi model rasta, ali još jednom ističem da će to direktno uticati na sve. No, ako želimo da uradimo nešto dobro, onda pre svega moramo biti realni i na osnovu toga da vidimo na koji način treba da se ide dalje.
Odgovarajući  na pitanja neobično malog broja prisutnih privrednika i predstavnika vlasti, posebno iz susednih opština, guverner u ostavci je istakao da nema nikakve sumnje da će cilj zacrtan u poslednjem kvartalu 2008, godine koji se odnosi na sprečavanje inflatornih tokova, biti ostvaren i u ovoj godini,. No, ključni momenat za to pitanje je u kojoj meri i na koji način će doći do eventualnog odmrzavanja plata u javnom sektoru, i penzija. To je ključni faktor koji utiče na stopu inflacije. Nije to ni kurs, kretanje cena  ni bilo šta drugo već način na koji će biti odrmznute dve pomenute kategorije.
Guverner  u ostavci je sa primetnom rezervom odgovorio i na pitanje da li su realne ocene nekih funcionera da je Srbija izašla iz krize.
– O tome se može govoriti tek posle majske posete predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda našoj zemlji. Jer, ako znamo da smo u prošloj godini imali pad bruto društvenog proizvoda od 3 odsto a da ćemo ove godine najverovatnije imati rast od 1,5 odsto, to je svakako pozitivan znak. Međutim, za građane se kriza uglavnom vezuje kroz pitanje zarada i njihovog realnog rasta. Vezano za to, mi još nemamo dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom i to će biti glavna tema razgovora kada predstavnici MMF dođu u maju u novu posetu Srbiji. Od toga šta će biti sa zaradama i penzijama i da li će doći do njihovog povećanja, zavisi i stav 7,5 miliona građana Srbije o tome da li se bolje živi nego sada. Taj eventualni dogovor će presudno uticati na relevantnu ocenu da li smo izašli iz krize ili smo još uvek u njoj, rekao je Jelašić.
M.M.M.
Antrfile:
PROVINCIJA
Iako  je bio prisutan relativno mali broj privrednika i prredstavnika  lokalne samouprave Prijepolja, Priboja, Sjenice i Nove Varoši, serija pitanja upućenih guverneru u ostavci govori o aktuelnosti teme i kompetetnosti sagovornika. Odgovarajući na molbu da iznese stav o ekonomskoj sudbini malih sredina u kriznom vremenu, Radovan Jelašić je bio vrlo jasan i rigorozan: – Najveći broj vaših ideja je unapred osuđen na lošu reakciju tržišta. Vi ste udaljeni 5 sati vožnje od glavnog grada, pa dakle i od glavnog tržišta i vi tu ne možete mnogo da učinite. Malo će ko da se odluči da dođe do Prijepolja, osim ako nema specijalne razloge koji ne zahtevaju česte dolaske. Vaše ideje, čak i da budu originalne, brzo će se realizovati u velikom gradu ili gradu u njegovoj neposrednoj blizini, a u provinciji gotovo nikako. Šansa je, pak, u budućoj regionalizaciji ukoliko ona bude sprovedena na ekonomskim principima. Tada će centri regiona biti bliži, a na njih će biti prenete, pre svega iz ekonomskih razloga, neke kompetencije zbog kojih se sada morate zaputiti do Beograda.
M.

Guverner  Jelašić govorio  o monetarnoj politici u svetlu aktuelne ekonomske situacije  u Srbiji. Ključni faktor za ocenu da li je Srbija izašla iz krize biće majski razgovori sa predstavnicima MMF
– Ako država na jednom mestu smanji zahvatanja, preciznije ako se neoporezivi deo dohotka poveća sa 6 i po na 16 hiljada dinara, onda je to drastično smanjene budžetskih prihoda koje se mora nadomestiti sa neke druge strane. Ti prihodi ne mogu sigurno da se nadomeste tako što će se dodatno oporezovati oni ljudi koji više zarađuju. S druge strane, o akcizama se nedeljama priča da ih treba smanjivati i ako se to ima u vidu, onda je povećanje poreza na dodatu vrednost jedina preostala rezerva za kojom će država, htela to ili ne, posegnuti, rekao je u četvrtak, 15. aprila u Prijepolju, Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije u ostavci.
Jelašić je u Prijepolju razgovarao sa privrednicima i predsednicima četiri susedne opštine o monetarnoj politici u uslovima aktuelne ekonomske situacije u Srbiji.
– Osnovni zadatak Narodne banke Srbije je postizanje i održavanje stabilnosti cena i finansijske stabilnosti. Uz to naša je i obaveza da podržavamo, posebnim merama, ekonomske ciljeve Vlade, rekao je Jelašić i dodao da kurs dinara reguliše tržište i odnos ponude i tražnje i da Narodna banka ne može da snosi odgovornost za nešto u čemu realno ne učestvuje. Mi ne prisvajamo poene za kurs koji odražava interese većine, ali zato nisu umesne ni kritike kad kurs krene mimo tih interesa, rekao je Jelađić ističući da je tokom aprila, u cilju održavanja odnosa između ponude i tražnje na tržištu novca, Narodna banka Srbije prodala svega 5 miliona evra.
Guverner  u ostavci je posebno istakao neke bitne makro-ekonomske pouke vezane za dalja zbivanja u ekonomiji Srbije i regiona. On je naglasio da trećina budžeta i dalje odlazi na isplatu penzija, da se tek polovina penzija finansira direktno od prikupljenih doprinosa a druga polovina je direktno zahvatanje iz državne kase. Povećanje penzija i plata u javnom sektoru ne bi smelo da bude politička već isključivo ekonomska kategorija, poručio je guverner Jelašić.
– Ja  mislim da se ljudi olako  hvataju termina novi model ekonomskog rasta. Taj novi model će uticati na sve i ne može on sam po sebi biti neki naročito pozitivan znak kad je u pitanju naša ekonomska realnost. Taj novi model ekonomskog rasta uticaće i na nivo penzija i na zarade, na nivo javne potrošnje, na investicije i priliv stranog kapitala u našu zemlju, na izvoz pa i na kurs domaće valute, dodao je Jelašić. No jedno je sigurno: onako kako smo do sada živeli više neće mogu da funkcioniše. A živeli smo, da potsetim, po principu „malo privatizuj, još više se zadužuj u inostranstvu pa na osnovu toga povrećaj domaću tražnju“. Tako više ne možemo da nastavimo iz prostog razloga što svet više nije spreman da nas tako finansira, u toj meri i tako jeftino kao što je to rađeno do sada. Dakle, moramo da pronađemo neki novi model rasta, ali još jednom ističem da će to direktno uticati na sve. No, ako želimo da uradimo nešto dobro, onda pre svega moramo biti realni i na osnovu toga da vidimo na koji način treba da se ide dalje.
Odgovarajući  na pitanja neobično malog broja prisutnih privrednika i predstavnika vlasti, posebno iz susednih opština, guverner u ostavci je istakao da nema nikakve sumnje da će cilj zacrtan u poslednjem kvartalu 2008, godine koji se odnosi na sprečavanje inflatornih tokova, biti ostvaren i u ovoj godini,. No, ključni momenat za to pitanje je u kojoj meri i na koji način će doći do eventualnog odmrzavanja plata u javnom sektoru, i penzija. To je ključni faktor koji utiče na stopu inflacije. Nije to ni kurs, kretanje cena  ni bilo šta drugo već način na koji će biti odrmznute dve pomenute kategorije.
Guverner  u ostavci je sa primetnom rezervom odgovorio i na pitanje da li su realne ocene nekih funcionera da je Srbija izašla iz krize.
– O tome se može govoriti tek posle majske posete predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda našoj zemlji. Jer, ako znamo da smo u prošloj godini imali pad bruto društvenog proizvoda od 3 odsto a da ćemo ove godine najverovatnije imati rast od 1,5 odsto, to je svakako pozitivan znak. Međutim, za građane se kriza uglavnom vezuje kroz pitanje zarada i njihovog realnog rasta. Vezano za to, mi još nemamo dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom i to će biti glavna tema razgovora kada predstavnici MMF dođu u maju u novu posetu Srbiji. Od toga šta će biti sa zaradama i penzijama i da li će doći do njihovog povećanja, zavisi i stav 7,5 miliona građana Srbije o tome da li se bolje živi nego sada. Taj eventualni dogovor će presudno uticati na relevantnu ocenu da li smo izašli iz krize ili smo još uvek u njoj, rekao je Jelašić.

PROVINCIJA
Iako  je bio prisutan relativno mali broj privrednika i prredstavnika  lokalne samouprave Prijepolja, Priboja, Sjenice i Nove Varoši, serija pitanja upućenih guverneru u ostavci govori o aktuelnosti teme i kompetetnosti sagovornika. Odgovarajući na molbu da iznese stav o ekonomskoj sudbini malih sredina u kriznom vremenu, Radovan Jelašić je bio vrlo jasan i rigorozan: – Najveći broj vaših ideja je unapred osuđen na lošu reakciju tržišta. Vi ste udaljeni 5 sati vožnje od glavnog grada, pa dakle i od glavnog tržišta i vi tu ne možete mnogo da učinite. Malo će ko da se odluči da dođe do Prijepolja, osim ako nema specijalne razloge koji ne zahtevaju česte dolaske. Vaše ideje, čak i da budu originalne, brzo će se realizovati u velikom gradu ili gradu u njegovoj neposrednoj blizini, a u provinciji gotovo nikako. Šansa je, pak, u budućoj regionalizaciji ukoliko ona bude sprovedena na ekonomskim principima. Tada će centri regiona biti bliži, a na njih će biti prenete, pre svega iz ekonomskih razloga, neke kompetencije zbog kojih se sada morate zaputiti do Beograda.

M.M.M.