Informativno Preduzece Polimlje Prijepolje

Kalendar

January 2010
M T W T F S S
« Dec   Feb »
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

МНОГО ОБАВЕЗА, А МАЛО ВРЕМЕНА

На традицоналном  пријему који Регионална Привредна  комора Ужице организује већ пету годину у част најбољим студентима Златиборског округа, међу најуспешнијим  нашла се и Биљана Шпица из Пријепоља  студенткиња четврте године Електротехничког факултета у Београду.

-У мојој  генерацији је владало мишљење  да је Електротехнички факултет  «само за генијалце», а ја себе  никако нисам видела ту. Ипак, показало се да се радом  може постићи све и да не  постоји «тежак» факултет.  Нема ту никакве тајне. Ако хоћете да будете успешни, морате бити вредни, упорни и  одговорни. Уз све то, важна је и добра организација. Ако сте испунили све ове услове мала је вероватноћа да ће добри резултати изостати, каже Биљана.

За  Биљану је «добар» резултат просечна оцена 9,28 и  редовно уписана свака година студија. Зато се и нашла на листи  тридесет најбољих студената Златиборског округа које су Привредна комора и успешни привредници овог краја наградили новчаним наградама.

-Наравно  да ми награда много значи, јер је потврда мог успеха. Новац студентима увек добро дође, али у овом случају и није много битан. Много је важније сазнање да неко прати и жели да награди ваш рад. То је сјајан гест који мотивише. Мислим да су се и остали студенти као и ја, осетили тог дана посебним… није мала ствар наћи се међу најбољима, са осмехом на лицу износи своје утиске.

А бити међу најбољима није нимало лако. Признаје да је било тешко, нарочито прве две  године. Много обавеза, а мало времена. Дала је све од себе, не због веће оцене у индексу, већ да научи више. И мада не оставља такав утисак, каже да је велики тремарош, али да ју је управо тај осећај увек присутног страха натерао да ради више и постигне много боље резултате него што је мислила да може.

Оно што ме највише плаши је да нећу успети да на прави начин покажем колико знам, мада и то се променило с годинама. Научила сам током студија да и трему «држим под контролом»,  каже.

За ЕТФ се определила јер верује  да ће након  завршених студија брзо доћи до запослења, а смер Телекомуникација су прави изазов за њу.

-Људи  одувек имају потребу да комуницирају  и буду што ближи једни другима,  и то је главни покретач  за проналажење још бржих иразноврснијих начина комуникације. Зато је то област која вам увек нуди могућност да будете креативни и напредујете у својој струци. Када уђете у овај свет, тешко да из њега можете изаћи. Занимљиво је и зато сам себе нашла ту. Што се тиче телекомуникација, наша земља нимало не заостаје за Европом, а наши стручњаци су међу најпризнатијим у свету.

Ипак, иако би јој се пружила шанса, не би отишла из Србије јер верује да млади треба  да остану у њој и дају свој допринос бржем напредку и просперитету државе.

Пријепоље је град коме ће се увек враћати.  Верује да ће и он једног дана постати оаза добрих вибрација и место које ће пружити младима неопходне услове за бољи живот и напредак у каријери.

-Не  знам шта време доноси, али  сада не видим да тих услова  има.  Након завршених студија  ја имам жељу да учим и  да се усавршавам и нисам  сигурна да бих то могла у Пријепољу. Овде се мора створити једна позитивнија клима за  младе.  Један корак ка томе су стипендије за младе таленте које се додељују средњошколцима. Студенти су изгледа заборављени. Општина би требала да нађе начин да награди и успешне студенте. Постоји доста добрих студената који су из нашег града, и који би можда и имали жељу да се врате у Пријепоље, али у овом граду нажалост  не виде своју шансу, каже Биљана.

Београд, у ком студира, је град који ће јој  нада се пружити прилику да кроз праксу примени своје знање. До дипломе је дели само мали корак, а тек тада ће, каже, да «кује веће планове». Да се посвети свему што је занемарила током студија. Хармоника, стара љубав из музичке школе, чека на њу. За све остало се ипак нашло времена и поред силних обавеза. За дружење и љубав такође, али само ако су у питању особе које заслужују да им посвети време. А време је за Биљану драгоцено и не жели да га троши узалуд.

Ј.Бегановић